Srpsko tržište osiguranja jedino u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije

Osiguravajuće kuće u svetu imale su do sada jednu od najtežih godina. Zbog brojnih vremenskih nepogoda, ali i pandemije korona virusa moraće da isplate velike sume novca. Iako je kriza pogodila sve delatnosti i uslovila opšti pad aktivnosti, srpsko tržište osiguranja jedino je u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije.  

“Učešće premije osiguranja u bruto društvenom proizvodu ostalo je na nivou od dva odsto dok je premija po stanovniku povećana na 135 evra. Ukupna premija je u 2020. godini dostigla nivo od skoro 950 miliona evra odnosno oko 110 milijardi dinara, što je rast od 2,3 procenta u odnosu na godinu dana ranije”, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije (UOS) Duško Jovanović.

Pozitivni trendovi nastavljeni su i početkom ove godine. Kako navodi naš sagovornik, prema jedinim trenutnim zvaničnim podacima, ukupna premija povećana je za 3,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine, što pokazuje da razvoj tržišta osiguranja Srbije zadržava pozitivne stope rasta.

“To se može smatrati uspehom, s obzirom na to da je godinu za nama obeležila pandemija i da su pojedina tržišta u regionu zabeležila pad premije. Drugim rečima, srpsko tržište osiguranja jedino je u regionu Zapadnog Balkana ostvarilo rast premije”, ocenjuje Jovanović.

Nije bilo zastoja u isplati štete tokom prošle godine

Restrikcije kretanja u prvoj polovini prethodne godine dovele su do pomeranja skadenci ugovora osiguranja i premije iz prvog i drugog kvartala u drugu polovinu 2020. godine. Takođe, kako kaže generalni sekretar UOS, zaključenje višegodišnjih imovinskih ugovora osiguranja za krupne infrastrukturne projekte dovelo je do jednokratnog rasta premije u 2020. godini, odnosno produženog perioda u kome su se štete prijavljivale usled ograničene slobode i ugrožene zdravstvene bezbednosti kretanja, pa su tako u 2021. prijavljene i rešene značajne štete nastale tokom udarne pandemijske godine.  

“Ono što je građanima najbitnije jeste činjenica da zastoja u isplati tokom prošle godine nije bilo, što je još jedan pokazatelj stabilnosti celog sektora. Sredstva tehničkih rezervi, koja su namenjena ispunjenju budućih obaveza iz osiguranja, investirana su u skladu sa zakonom. Pored toga, u 2020. godini tehničke rezerve rasle su po stopi od 2,8 odsto što je više od rasta premije u ovom periodu. U istom periodu racio solventnosti kao odnos raspoložive i zahtevane margine za društva koja se bave pretežno neživotnim osiguranjima, odnosno društva koja se bave pretežno životnim osiguranjima iznosio je respektivno 229 odsto i 249 odsto, što ukazuje na dobru kapitalizovanost. Ni ove godine ne očekujem nikakve probleme i mogu da kažem da će obaveze prema građanima biti ispunjavane u celini i u roku, kao i do sada, tako da građani mogu da budu potpuno mirni”, objašnjava naš sagovornik.

Raste prodaja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja

Kada je reč o interesovanju osiguranika, u Udruženju osiguravača Srbije napominju da je kriza koju je donela pandemija pokazala značaj osiguranja i ljudi su postali svesniji rizika kojima su izloženi.

“Značajno je povećana prodaja dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, jer se kompletno državno zdravstvo brine o Covid bolesnicima, pa je prijem ostalih otežan. Premija kod dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja uvećana je u 2020. u odnosu na 2019. godinu za više od 800 miliona dinara odnosno za 18,2 procenta. Raslo je i životno osiguranje, pa je tako prošle godine, u odnosu na godinu dana ranije, vrednost prodatih polisa osiguranja života porasla za oko 900 miliona dinara, a broj osiguranih građana za 140.000. Gledano u procentima, najveći rast od oko 50 odsto ostvarilo je unit-linked osiguranje – životno osiguranje povezano sa investicionim fondovima, dok je najveći pad zabeležilo osiguranje pomoći na putu”, ističe Jovanović.

Što se tiče novina u poslovanju i ponudi, osiguravajuća društva su pod uticajem pandemije i izmenjenih uslova poslovanja, gotovo preko noći uvela online poslovanje i, pre svega, internet prodaju polisa osiguranja.

“Pored video procene štete na automobilima, klijentima je sada omogućeno online savetovanje, online ugovaranje polisa životnog osiguranja, a dostupna je i aplikacija za video procenu štete u poljoprivredi. Ne treba zaboraviti ni da je, kao novina, uveden rizik od Covida, u polisu putnog zdravstvenog osiguranja. Zatim kreiraju se paketi zdravstvenog osiguranja namenjeni za tretman Covid pacijenata, kao i pokriće usluga asistencije koje oboleli ne može samostalno da realizuje”, naglašava naš sagovornik.

Hoće li osiguranje od prekida poslovanja biti obavezno?

Kada je reč o budućim očekivanjima, generalni sekretar UOS objašnjava da se za pojedinim rešenjima još uvek traga i na svetskom tržištu, kao što je na primer stav da li osiguranje od prekida poslovanja treba da bude obavezno, koje gubitke bi trebalo da pokrije, da li bi trebalo da obuhvati samo mala i srednja preduzeća.

“Svakako, jedna od najvećih nepoznanica u naučnim krugovima je da li je i koliko rizik zaraznih bolesti moguće osigurati. U tom pravcu će se osiguranje razvijati u bližoj budućnosti”, kaže Jovanović.

Sa otvaranjem prekograničnog saobraćaja, on očekuje snažan i nagli oporavak proizvoda osiguranja kod kojih je pandemija uticala na pad prodaje, pre svega putnih osiguranja, osiguranja transporta i pojedinih vidova osiguranja saobraćaja.

“To će uz očekivano zadržavanje trenda rasta na ostalim segmentima portfelja dovesti do značajnog rasta premije osiguranja. Takođe, pandemija je već uticala da se ubrzano napušta tradicionalni način zaključenja osiguranja na šalteru, pa će komparativnu prednost ostvariti društva za osiguranje koja nađu najbolji način da do osiguranika dospeju digitalnim putem, što je svakako i jedna od osobenosti generacija koje dolaze.  Prednost na tržištu imaće osiguravači koji u pokriće uključe rizik pandemije, što je do nedavno gotovo svuda bilo isključenje na koje niko nije obraćao pažnju”, zaključuje naš sagovornik.