Šta bi osnivanje srpsko-ruskih kompanija značilo za domaću privredu?

Nedugo nakon što su objavljeni podaci prema kojima izvoz robe iz Srbije u Rusiju stagnira uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije, polako počinje da se o govori o mogućnosti da Srbija i Rusija osnivaju zajedničke kompanije koje bi proizvodile robu i plasirale je na treća tržišta. 

U prilog tome govori i činjenica da je direktor predstavništva PKS u Moskvi Dejan Delić ovakve predloge argumentovao jednostavnijim pozicioniranjem na domaćem i izlaskom na treća tržišta sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, čime bi se koristili trgovinski preferencijali i cenovna konkurentnost proizvoda u odnosu na druge uvozne.

„Srbija i Rusija već sarađuju u svim oblastima privrede. Otvoren je i veliki broj zajedničkih kompanija od poljoprivredno-prehrambene proizvodnje, preko tekstila, obuće, farmaceutsko-kozmetičke i građevinske industrije“, rekao je Delić. 

Kako u razgovoru za Biznis.rs kaže ekonomista i stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević, ovakve najave zvuče dobro i sugerišu da se stvari na ekonomskom planu kreću u najboljem smeru, ali od njih se ne može videti neka prevelika korist, tim pre što bi se potencijalna dobit delila između kompanija iz različitih zemalja, umesto što bi pripala jednoj ili dvema domaćim kompanijama.

„Te priče uvek zvuče fino – da izađemo na treća tržišta sa nekim. Međutim, tu se postavlja pitanje zašto bismo mi bili potrebni nekoj ruskoj kompaniji, ili ako je neka treća zemlja zanimljiva, zašto ne bismo sami izvozili. To zvuči dobro, i stalno se o tome priča, a toga ima malo“, dodao je Kovačević.

Šta bi bio jedan od mogućih motiva za osnivanje ovakvih mešovitih kompanija? Prema analizi ekonomiste Ivana Nikolića u oktobarskom izdanju Makroekonomskih analiza i trendova (MAT), za razliku od drugih destinacija robni izvoz u Rusku Federaciju ne raste. U prvom polugođu ove godine nominalna vrednost izvoza dostiže 438,9 miliona evra, što je jedva za 3,2 miliona evra više od prihoda koje smo beležili pet godina ranije.

„Dakle, robni izvoz Srbije u Rusku Federaciju, uprkos slobodnom trgovinskom režimu i preferencijalnom statusu pojedinih proizvoda, dugoročno stagnira. Kada isključimo energente i proizvode namenske industrije nikakve bitnije promene nećemo zapaziti ni kod ruskog uvoza u našu zemlju“, navodi Nikolić u analizi.

Pored toga, kako je istakao Nikolić, izvozimo jednostavne i radno intenzivne proizvode (jabuke čine čak 13,6 odsto ukupnog robnog izvoza u prvih šest meseci ove godine). Paradoksalno je da većina najzastupljenijih proizvoda, na kojima počiva naš izvoz u Rusku Federaciju (2/3 ukupne vrednosti robnog izvoza), ima mnogo bolju prođu u ostatku sveta nego na ruskom tržištu.

Ipak, Dejan Delić u odgovoru na naša pitanja kaže da su ocene o stagnirajućem izvozu u Rusiju paušalne i da su obrnuto proporcionalne realnosti.

„Štaviše, u periodima makroekonomske stabilnosti, odsustva inostranih pritisaka i sankcija prema Ruskoj Federaciji, koji rezultiraju oscilacijom i padom vrednosti ruske nacionalne valute, srpski izvoz poslednjih 10 godina beleži rast prosečno od oko 20 odsto u Rusiju, što je slučaj i za prvih šest meseci 2021. godine (17,3 odsto)“, rekao je Delić za Biznis.rs, dodajući da se u ovoj godini očekuje izvoz od preko milijardu dolara.

On dodaje da su naši proizvodi prepoznati i cenjeni u Rusiji i, kako je naveo, utisak poslovne zajednice u Srbiji je da je neophodno da taj trend zadrži i unapredi. On listi proizvoda koje Srbija izvozi u Rusiju dodaje i lekove, belu tehniku, prikolice za kamione, parket i podne obloge, pneumatske gume, cirkulacione pumpe, ženske modne čarape i mlečne proizvode.

Ipak, Milan Kovačević odgovara drugačije. On iza svega pre vidi potrebu da se u javnosti stvori utisak da se u Srbiji pored stranih otvaraju i domaće kompanije, makar i u ovom hibridnom smislu.

“Ne bih rekao da je motiv da se podaci o stagnirajućem izvozu Srbije u Rusiju stave u drugi plan, već da je težnja da se malo ublaži to što ekonomisti kritikuju da se previše oslanjamo na strane investicije, a onda ovo zvuči kao jedna vrsta polovičnog leka, pa neće biti samo strana, nego kombinovana investicija”, objašnjava Kovačević.

Kovačević dodaje i da ne vidi razlog da se formira rusko-srpska kompanija jer bi, u slučaju da Srbija sa nekom državom ima sporazum o slobodnoj trgovini, domaća kompanija imala veću korist od toga da sama proizvodi i izvozi određene proizvode. 

„Ako sa nekom zemljom imamo dobre trgovinske uslove, onda bi trebalo da naši preduzetnici, ukoliko nemaju dovoljno novca, nađu neke domaće partnere, da sa njima to urade. I obratno, ako Rusija ima na nekim prostorima neke pogodnosti, ne znam zašto oni ne bi to mogli uraditi sami“, naglašava Kovačević.

On dodaje i da su ruske kompanije, ako znaju da iz Srbije u neke zemlje mogu da izvoze po povoljnijim uslovima, mogle doći i same otvoriti svoja predstavništva u Srbiji.