Šta je sve potrebno strancima pri otvaranju firme u Srbiji?

Kako bi privukli što više investitora mnogi poslovni procesi u Srbiji su prilagođeni strancima koji žele da otvore preduzeće u našoj zemlji.

Ekonomista Milan Kovačević kaže da stranci ne samo da nemaju ograničenja za osnivanje preduzeća u Srbiji, već obratno, imaju povoljnije uslove nego domaći državljani.

“Najveća razlika je u tome što domaći privrednici obično nemaju sve sastavne delove da formiraju preduzeće. To znači da ili se nisu snašli na tržištu ili tehnologiju ne znaju dovoljno. A stranci koji sve to već znaju su u mnogo povoljnijem položaju. Oni mogu dobiti besplatno zemljište, subvenciju od države i mogu osnovati preduzeće koje može biti pola finansirano od strane države, a pola biti njihovo. Domaći državljani su formalno izjednačeni, ali oni moraju da kupe tehnologiju koju nemaju. Multinacionalne kompanije mogu mnogo povoljnije osnovati kod nas preduzeća sa stranim vlasništvom”, ističe Kovačević.

U Republici Srbiji osnivač bilo koje forme privrednog društva može biti i strano fizičko ili strano pravno lice. Takođe, strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik u našoj državi.

Strano pravno lice, kao i strano fizičko lice mogu biti osnivači društva sa ograničenom odgovornošću, a strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik. Za samu registraciju osnivanja u Agenciji za privredne registre (APR) ne postoje dodatni uslovi koji se nameću stranim osnivačima.

Postupak registracije podrazumeva da se Agenciji za privredne registre dostavi propisana dokumentacija, koja se jedino razlikuje u načinu dokazivanja identiteta osnivača u zavisnosti od države porekla. Neophodno je da domaće fizičko lice dostavi fotokopiju lične karte, dok stranac dostavlja fotokopiju pasoša, odnosno lične karte, ako poseduje ličnu kartu izdatu za strance u Republici Srbiji, dok strana pravna lica moraju dostaviti izvod iz matičnog registra.

Advokat iz kancelarije Papadakis & Čabarkapa, Andrijana Ristić kaže da dokumenti koje stranci dostavljaju iz svojih matičnih država moraju da budu u odgovarajućoj formi i prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica.

Dodatno, ako se radi o preduzetniku, stranac koji želi da se tako registruje mora da ima privremeni boravak u Srbiji i radnu dozvolu.

“APR neće tražiti ovu dokumentaciju, ali ako ista ne postoji postojaće problemi sa otvaranjem računa, ali i problemi sa poreskom upravom koji može dovesti do oduzimanja PIB-a, pa samim tim i do faktičkog onemogućavanja poslovanja“, naglašava Ristić.

Kada je reč o registraciji osnivanja privrednog društva ili preduzetnika u Republici Srbiji, ne postoje bilo kakve razlike u pogledu države iz koje stranci dolaze – uslovi su isti za sve.

Međutim, pored samog postupka registracije pred APR-om, postoji još nekoliko koraka koje osnivači moraju preduzeti kako bi zaista i mogli da posluju preko svog novoosnovanog društva, odnosno preduzetnika – otvaranje računa, poreski postupak, registracija stvarnog vlasnika i slično. U ovoj fazi može doći do svojevrsnih razlika u zavisnosti od toga da li naša zemlja sa njihovom zemljom ima potpisane određene bilateralne ugovore, ili u zavisnosti od toga da li dolaze iz zemalja koje se smatraju poreskim rajevima.

Takođe, u Republici Srbiji postoje određene delatnosti za čije obavljanje je neophodno prethodno pribaviti dozvolu nadležnih organa (npr. obavljanje delatnosti investicionog društva).

„U pogledu pribavljanja pojedinih od ovakvih dozvola, moguće je da se dokumentacija koju treba dostaviti, može razlikovati u zavisnosti od činjenice da li se kao osnivači pojavljuju domaća ili strana lica. Na primer, za dozvolu za obavljanje delatnosti investicionog društva, strana pravna lica dodatno moraju dostaviti dokaz da je nadležno regulatorno telo države porekla odobrilo stranom pravnom licu učešće u osnivanju brokersko-dilerskog društva u Republici Srbiji. Opet, u zavisnosti od konkretne države, zavisi i način potvrđivanja verodostojnosti ovih isprava“, objašnjava Ristić.