Šta jedna banka sme i treba da zna o klijentu?

Prilikom podizanja kredita klijenti banaka u Srbiji pored obimne standardne dokumentacije često popunjavaju različite upitnike o sebi, članovima porodice, primanjima i slično. Ipak, postavlja se pitanje šta sve jedna banka treba i sme da zna o samom klijentu i gde je granica privatnosti koja ne bi smela da se pređe.  

Kada je reč o ličnim podacima, klijenti se žale da banke često traže i neke informacije koje nisu preko potrebne za samo odobravanje kredita, objašnjava za Biznis.rs predsednik Udruženja potrošača Efektiva Dejan Gavrlilović. Tako, kada korisnik aplicira za kredit i pre nego što dostavi zvaničnu dokumentaciju popunjava upitnike o sebi, članovima porodice, ko je i gde zaposlen, čime se bavi, kolika su primanja i slično.

„Kada banka jednom pojedincu odobrava kredit neophodno je da zna njegove podatke i ima uvid u njegovo finansijsko stanje. Ako klijent donese dokument na kom se vidi kolika su mu primanja i to se uklapa u iznos kredita koji je tražio, to je dovoljno da banka zna kome daje kredit – znači ime, prezime, adresu, kako bi se identifikovao i to je sve. Banke često idu i preko toga, pa je bilo i pitanja o zdravstvenom stanju, bolestima, operacijama, pripadnost političkoj stranci, da li je klijent direktor u nekoj firmi u državnom vlasništvu i slično“, napominje Gavrilović i dodaje da su takva pitanja potpuno bespotrebna.

„I kada popuni upitnik i zvanično uđe u proceduru za dobijanja kredita, on, primera radi, bude odbijen, ti podaci i dalje ostaju u banci, pa ona ima lične podatke korisnika, čak i neke informacije u vezi sa njegovom porodicom“, navodi naš sagovornik.   

Na pitanje šta je savet korisnicima u takvim situacijama, on kaže da saveta nema i da banke često dovode klijente u poziciju uzmi ili ostavi jer ukoliko ne ispoštuju proceduru neće dobiti kredit.

„Ako potencijalni dužnik dobrovoljno da te podatke i potpiše da se sa tim saglasio nema prava žalbe. Očigledno je da banke preteruju i da bankarsko tržište u Srbiji tretiraju još uvek kao nesigurno u odnosu na tržišta zemalja odakle dolaze, a gde se takva pitanja ne postavljaju“, zaključuje Gavrilović.  

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić za naš portal objašnjava da su propisi u Srbiji u vezi sa bankarskim poslovanjem doneti u skladu sa propisima Evropske unije, koja ima veoma visoke standarde zaštite podataka o ličnostima i da se naše banke ponašaju u skladu sa tim, ne narušavajući privatnost klijenta.

“Saglasno zakonskoj regulativi banka ima pravo, ali i obavezu da prikupi od klijenta sa kojima uspostavlja poslovni odnos sve neophodne podatke kako bi procenila da li će klijent biti u stanju da uredno izmiruje obaveze prihvaćene potpisivanjem ugovora. Sem toga, dužna je da prikupi, utvrdi i u nekim situacijama da potvrdi podatke o klijentu saglasno zakonskoj regulativi koja uređuje standarde za procenu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma”, kaže Vasić.