ŠTA SE DOGAĐA NA BEOGRADSKOJ BERZI? Stranih ulagača sve manje a pad prometa veći od pada indeksa, ističe Gujaničić

Na Beogradskoj berzi je pala vrednost gotovo svih hartija kojima se trgovalo, indeks BELEX15 je niži za 1,2 odsto a najveći pojedinačni gubitaš bila je akcija Komercijalne banke, koja je izgubila 3,8 procenata svoje pređašnje cene.

I dok Wall Street i druge velike berzanske destinacije širom sveta beleže rekordne rezultate, na Beogradskoj berzi nikako da se prelije makar deo tog pozitivnog sentimenta investitora.

„Reperni indeks Beogradske berze, Belex15, nalazi se u minusu od početka godine oko 12 odsto, ali što je mnogo važnije u minusu je od istorijskog maksimuma skoro 80 odsto. Ovo je pre svega posledica brojnih strukturnih slabosti domaćeg tržišta, prevarnih korporativnih radnji u prošlosti i slabe zaštite manjinskih akcionara. Kad se sve uzme u obzir, faktički, slabo čime ima da se trguje na našoj berzi pa je pad prometa i veći u odnosu na pad indeksa“,  komentariše za Biznis.rs Nenad Gujaničić, glavni broker u brokerskom odeljenju novosadskog investicionog društva Momentum Securities.

Iako je osnovana još 1894. godine, Beogradska berza je tokom svog postojanja prolazila kroz puno turbulentnih perioda koji su određivali sudbinu njenog poslovanja. U prvim godinama novog milenijuma izgledalo je da je na dobrom putu da konačno zauzme važnu regionalnu poziciju, međutim Svetska finansijska kriza i netransparentno korporativno poslovanje doveli su do novog zastoja i sve manjih zabeleženih prometa u trgovanju.

„Naša berza se nalazi na margini svetskih tokova i prilično zaostaje i za regionalnim pandanima poput Ljubljanske i Zagrebačke berze. Glavni problem jeste neefikasnost institucija i nepostojanje dobre volje od strane kreatora ekonomske politike da se berza stavi u centar finansijskog sistema, što je mesto koje joj pripada. Ovo će se teško desiti sve dok transparentnost i čisti računi u poslovanju ne budu karakteristika naše privrede“, smatra Gujaničić.

U ovom trenutku strani investitori učestvuju u prometu Beogradske berze sa 59,2 odsto u prodaji akcija, dok je u kupovini njihovo učešće zanemarljivo.

„Stranaca na našoj berzi ima sve manje. Nekada su bili dominantni, a sada su marginalni. Na našoj berzi dominiraju dva domaća penziona fonda, za njima je gomila praznih mesta pa sitni, pojedinačni ulagači kojih je iz godine u godinu sve manje. Broj brokerskih kuća je toliko opao da ih ima svega pet-šest koje imaju iole značajniji promet na berzi“, objašnjava Nenad Gujaničić.