Šta za Srbiju i Zapadni Balkan znači francusko predsedavanje EU?

Prvi put posle 14 godina Francuska je preuzela predsedavanje Evropskoj uniji, a kao prioritet najavljena je izgradnja jače i suverenije EU, odbrana vladavine prava i evropskih vrednosti i jačanje strateške autonomije.

Šestomesečni mandat počeo je 1. januara i preklapa se sa predsedničkim izborima u Francuskoj zakazanim za april, a neke od ključnih tačaka francuskog predsedavanja uticaće i na Srbiju i Zapadni Balkan.

Naime, francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) istakao je 9. decembra u Jelisejskoj palati da bi EU trebalo više politički i ekonomski da se angažuje u regionu.

„Imamo posebnu odgovornost prema Zapadnom Balkanu. Tu treba da vodimo politiku ponovnog angažovanja, ali takođe i investicija, da bismo podržali ekonomsku integraciju tog regiona i da bismo se borili protiv mešanja, manipulacija od strane više regionalnih sila koje nastoje preko Balkana da destabilizuju Evropu“, izjavio je Makron, a prenosi Euractiv.

Francuska je usvojila svoju nacionalnu strategiju za Zapadni Balkan 2019. godine, pa se polažu nade da će naći prostora i da podrži dalji nastavak integracija. Međutim, Makron je poslednjih godina poznat po stavu da EU ne bi trebalo da prima nove članice dok se ne reše unutrašnji problemi, ali i da ne sme da se dozvoli da Zapadni Balkan ostane u situaciji u kojoj se nalazi danas.

Prema rečima francuske ambasadorke u Sloveniji, Florens Ferari (Florence Ferrari), Francuska će na kraju predsedavanja u junu organizovati konferenciju o Zapadnom Balkanu koja treba da dokaže ulogu koju Francuska pridaje regionu i njegovoj EU perspektivi.

„Pariz je svestan da su bezbednost i stabilnost na Zapadnom Balkanu od ključne važnosti za Evropu i podržava njegov put ka članstvu u Evropskoj uniji“, izjavila je ona za slovenačku agenciju STA.

Ukoliko se desi da su kritičari bili u pravu i da Makron predsedavanje koristi za potrebe svoje predsedničke kampanje, tema proširenja i problema Zapadnog Balkana mogla bi da ostane u senci francuskih izbora i unutrašnjih bitki.

Stručnjak za Balkan i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije u Berlinu Bodo Veber (Bodo Weber) smatra da će od odnosa Berlina i Pariza zavisiti budućnost politike proširenja Evropske unije prema Zapadnom Balkanu.

„Francuska ne samo da već dve godine blokira otvaranje pretpristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, nego je predsednik Makron, mada to otvoreno ne govori, lično protiv politike proširenja. U odnosu Beograda i Prištine potrebno je resetovanje pregovora o konačnom sporazumu, što se mora desiti pod pritiskom Berlina i Vašingtona“, objašnjava on u razgovoru za Kosovo online, a prenosi Tanjug.

Moto predsedavanja „Oporavak, snaga, pripadnost“

Makron je istakao da želi da izgradi „Evropu snažnu u svetu, potpuno suverenu, sa slobodom izbora, koja će biti gospodar svoje sudbine“.

Francusko predsedništvo će raditi na promovisanju evropskog modela rasta, koji će dozvoliti bloku od 27 zemalja da generiše bogatstvo i radna mesta, a da istovremeno očuva visoke socijalne i klimatske standarde.

On je naglasio i da je napredak u zajedničkoj odbrambenoj sposobnosti bloka takođe ključan za osiguranje suvereniteta EU. Od svog imenovanja 2017. godine francuski predsednik se zalagao za to da EU bude nezavisna u pogledu odbrane, i da se više ne oslanja samo na američki bezbednosni kišobran nasleđen od Drugog svetskog rata.

Tokom francuskog predsedavanja bi trebalo da bude usvojen novi „strateški kompas EU“, zajednička analiza pretnji i evropski mehanizam rešavanja kriza.

Pored Francuske, novo predsedništvo EU čine i naredne predsedavajuće Češka i Švedska. Ove tri zemlje su kao neke od prioriteta stavile zaštitu građana i slobodu, sa fokusom na poštovanje evropskih vrednosti i jačanje šengenske zone i zajedničke politike o azilu i migracijama. Takođe će promovisati novi model rasta i investicija, zasnovan na održivom zelenom rastu i jačanju industrijskog i digitalnog suvereniteta EU.

Na vrhu agende biće i globalna Evropa koja promoviše multilateralizam i obnovljena međunarodna partnerstva.

Socijalni model EU

Francuska će, kako je najavljeno, 10. i 11. marta održati vanredni samit oko novog evropskog modela rasta i investicija, kako bi se nakon korona krize ustanovila nova budžetska pravila.

Naime, francuski predsednik preložio je da se „preispita budžetski okvir“ EU, koji je ranije definisan Mastrihtskim ugovorom, tvrdeći da je pitanje pravila deficita od tri odsto „zastarelo“. Oslanjajući se na uspeh Erazmus programa, on je dodao i da želi šestomesečnu „evropsku građansku službu“ za sve mlađe od 25 godina.

Makron je naglasio da je za „odbranu evropskog društvenog modela“, pozivajući na „model proizvodnje, ali i solidarnosti“.

Pomirenje klimatskih ambicija i ekonomskog razvoja

„Jedan od naših ciljeva biće da primenimo mehanizam prilagođavanja ugljenika ili čuveni ‘porez’ na ugljenik na granicama Evrope, koji će nam omogućiti da izvršimo ovu tranziciju za sve naše industrije, uz očuvanje naše konkurentnosti“, rekao je francuski predsednik.

Naime, Emanuela Makron je obećao da će „pomiriti klimatske ambicije i ekonomski razvoj“, kao i da evropski ekonomski igrači ne mogu da „budu žrtve napora“ u borbi protiv klimatskih promena. Takođe, Makron je rekao da će blok „krenuti ka evropskom alatu za borbu protiv krčenja šuma“, zabranjujući uvoz proizvoda koji doprinose krčenju šuma.