ŠTA ZNAČI ZA KORISNIKE KADA BANKE MENJAJU VLASNIKE? Retrospektiva dosadašnjih primopredaja

U poslednjoj deceniji bilo je više kupovina i prodaja banaka u Srbiji. Kada se okonča prodaja Komercijalne banke slovenačkoj Novoj ljubljanskoj banci (NLB), koja je inače u vlasništvu američkih investicionih fondova, za njene klijente se ništa neće promeniti.

Naime, oni će nastaviti da izvršavaju obaveze kao i do sada, s tim što će ih banka obavestiti da je došlo do promene vlasnika, što nikako ne utiče na odnos poverilac – dužnik.

Drugačije i ne može biti, jer tako predviđa Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, po kome klijenti ne smeju da trpe zato što banke menjaju vlasnike.

Da je drugačije na finansijskom tržištu bi nastao pravi haos, s obzirom na to koliko je banaka u poslednje dve decenije promenilo vlasnika, kao i na činjenicu da se u slučaju Komercijalne banke radi o najvećoj domaćoj banci u kojoj je otvoreno dva miliona računa što fizičkih lica, što privrede, u kojoj je, jer je domaća banka, položen i najveći iznos štednje, piše list Politika. Ova banka zauzima oko 12,5 odsto tržišta i uvek je u samom vrhu profitabilnosti bankarskog sektora.

Njeni korisnici jedino mogu da očekuju da će im u dogledno vreme biti promenjeni platni instrumenti, jer će se banka ubuduće zvati NLB komercijalna banka, pa će tako morati da piše i na čekovima, karticama, platnim računima i drugim mestima.

Transakcije na bankarskom tržištu ništa novo

Klijenti banaka kod nas već su naviknuti da banke menjaju vlasnike, ali i da jedna drugoj prodaju potraživanja, odnosno kredite prema fizičkim i pravnim licima. Mnogima se dogodilo da su zaspali kao klijenti jedne banke, a da su sutradan osvanuli kao korisnici bankarskih usluga neke druge, i to ne svojevoljno.

Za naše uslove je svakako živo sećanje o propasti, odnosno stečaju nekoliko državnih banaka, kada su klijenti fizička lica Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd završili u Banci Poštanska štedionica.

Jedna od velikih transakcija na bankarskom tržištu u poslednje vreme, pre prodaje Komercijalne, bila je kada su grčki vlasnici prodali Vojvođansku banku mađarskoj OTP banci.

Nedugo potom mađarska banka kupila je ovdašnju Societe Generale banku, jer je francuska grupacija rešila da izađe ne samo iz Srbije, već i iz regiona, tako da OTP sada ima dva velike banke i postala je druga banka po tržišnom učešću.

U ovoj godini i jedna mala banka, kao što je novosadska Opportunity banka, dobila je novog vlasnika – holandski fond.

Veliko prometovanje banaka bilo je pre nekoliko godina kada su, zbog finansijske krize u matičnoj zemlji, prodavane grčke banke ne samo u Srbiji, već i regionu. Tako je Alfa banku kupila AIK banka, a zatim je potraživanja Alfa banke prema fizičkim licima prodala Societe Generale banci.

Podsećanja radi, Societe je bila „utočište” i za kredite fizičkih lica belgijske KBC banke kada je napustila srpsko tržište. Sličan primer prodaje samo dela kreditnog portfolija bio je kada je nemačka Procredit banka prodala kredite fizičkih lica Intesa banci.

I grčka Piraeus banka otišla je sa tržišta, a kupila ju je domaća Direktna banka, koja je ranije postala vlasnik Findomestic i Kragujevačke KBM banke. Na tržištu sada posluje Addiko banka, takođe u vlasništvu stranih investicionih fondova koja je ovde stigla kupovinom Hypo Alpe Adria banke.

Jubmes banka takođe je promenila vlasnika i sada se zove Alta banka. Nekadašnja Moskovska banka sada je Api banka, a kiparska Marfin banka dobila je novog vlasnika Expobanku, koja se vodi kao matično češka banka. Na naše tržište ušla je i turska Halkbanka kupovinom Čačanske banke.

Stručnjaci kažu da su sve ove transakcije doprinele konsolidaciji finansijskog tržišta, pa sada prvih 10 banaka zauzima 85 odsto tržišta, dok je pre svega nekoliko godina ovaj broj tržišnih učesnika činio oko 70 odsto tržišta.

Nakon preuzimanja Komercijalne banke, trend će biti usporen, jer nema najava da bi neka od krupnijih banaka mogla biti ponuđena na prodaju.