Stabilizacija proizvodne industrije evrozone

Proizvodna industrija evrozone, koja se već duže vreme suočava s poteškoćama, pokazala je znakove stabilizacije početkom godine, dok su kompanije postale optimističnije uprkos rastućim troškovima i pretnji američkim carinama, pokazalo je istraživanje.

Prema podacima nemačke banke HCOB, konačni indeks menadžera nabavke (PMI) za proizvodni sektor evrozone, koji sastavlja S&P Global, porastao je u januaru na 46,6, iznad preliminarne procene od 46,1, približavajući se granici od 50, koja razdvaja rast od kontrakcije, prenosi Reuters.

Glavni PMI indeks bio je ispod 50 još od sredine 2022. godine i pao je na 45,1 u decembru. Indeks proizvodnje, koji utiče na kompozitni PMI (koji će biti objavljen u sredu i koji se smatra dobrim pokazateljem ekonomskog zdravlja), porastao je na 47,1 sa 44,3.

„Definitivno je prerano govoriti o oporavku u proizvodnom sektoru, ali rast PMI vidimo kao prvi korak ka stabilizaciji, čime se završava dvomesečno produbljivanje recesije“, rekao je Sajrus de la Rubia, glavni ekonomista Hamburg Commercial Bank.

Predsednik SAD Donald Tramp predložio je uvođenje carine od 10 odsto na sav uvoz iz evrozone, što bi moglo poskupeti evropsku robu za američke potrošače i smanjiti potražnju. Međutim, skoro trogodišnji period opadajuće tražnje počeo je da slabi, dok je indeks novih narudžbina dostigao osmomesečni maksimum, rastući na 45,4 sa 43,0.

Iako su kompanije nastavile da smanjuju broj zaposlenih, optimizam u vezi sa budućnošću dostigao je najviši nivo u skoro tri godine, premašujući dugoročni prosek. „Poverenje u budućnost doživelo je izuzetan skok. Možda postoji nada da se letargija završava“, rekao je de la Rubia“.