STOTINE HILJADA FRILENSERA NA METI PORESKE KONTROLE Ovo su platforme koje se najčešće koriste
IntervjuPoslovanjePreduzetnikSrbijaU fokusuVesti
9.12.2020 15:27 Autor: Julijana Vincan
Vest koju je Poreska uprava objavila 13. oktobra o načinu oporezivanja frilensera, uzburkala je javnost, a pompa i dalje ne jenjava. Prema nezvaničnim statistikama, frilensera u Srbiji ima na stotine hiljada. Uglavnom posluju preko inostranih platformi, gde pronalaze klijente širom sveta i na njihove zahteve odgovaraju svojim ponudama.
„Neke od platformi koje frilenseri koriste su upwork.com, topital.com za strane klijente, dok za pronalaženje domaćih klijenata koriste utrenu.com ili freelancer.com (inostrani sajt ali ima odeljak za Srbiju)“, ističe predstavnica portala Utrenu, Sandra Antonijević.
Dodaje da frilenseri najćešće pružaju IT usluge, kao što su izrade sajtova, aplikacija, SEO optimizacije i slično, ali i usluge iz oblasti arhitekture, dizajna, edukacije (državanja časova), kreative (pisanja tekstova, obrade fotografija, izrade animiranih reklama i drugo).
„Zapravo sve zvuči mnogo lakše nego što zaista jeste. Da biste poslovali na inostranom tržištu, morate dobro da poznajete strane jezike, nekada nije samo engleski dovoljan, a o ekpertizi da i ne govorimo. Za poslove na inostranim berzama konkuriše po minimum 50 frilensera i firmi širom sveta“, objašnjava Antonijević.
Kaže da je najteže dobiti prvi posao, kada nemate ocene ni komentare o svom radu. „Skoro se navršilo punih šest godina od kako poslujem na ovaj način. Tokom prvog meseca sam zaradio ukupno osam dolara, za napisan blog post na engleskom jeziku. Mnogo vremena, rada i truda je potrebno da se ‘probijete’ i počnete zaista da zarađujete“ – jedan je od mora sličnih komentara na forumima.
Pisali smo o nekoliko mogućih rešenja za trenutni način oporezivanja, o čemu možete pročitati nešto više na ovom linku. Kada je u pitanju visina zarade frilensera, naša sagovornica navodi da je moguće dostići brojku i po nekoliko hiljada evra, ali da to uspeva samo manji broj ljudi.
„Istina je da frilenseri u proseku zarađuju nešto više od prosečne neto plate u Srbiji, koja iznosi 59.698 dinara za ovu godinu. Izazovi sa kojima se suočavaju frilenseri su nestalnost angažovanja, stalno su u potrazi za novim projektima, a većina ni ne dobije ozbiljno i dugoročno angažovanje. Svu potrebnu opremu moraju da obezbede sami i nemaju kome da se obrate kada im se pokvari računar i sav rad bude obrisan, pa moraju sve ispočetka“, naglasila je Antonijević.
Frilenseri treba sami da prijavljuju svoje prihode
Poreska prijava PP OPO podnosi se u roku od 30 dana od dana ostvarivanja prihoda, u elektronskom obliku preko portala ePorezi, u tom slučaju je neophodno da imate elektronski sertifikat. Takođe, poresku prijavu možete podneti i u pisanom obliku, neposredno ili putem pošte.
„Ukoliko poresku prijavu PP OPO podnosite elektronskim putem, dostavlja se obaveštenje o uspešnom podnošenju prijave, gde je upisan broj koji je dodeljen poreskoj prijavi, kao i broj odobrenja za plaćanje koji upisujete u nalogu za uplatu“, kaže Antonijević.
Osnovica za obračun doprinosa za obavezno socijalno osiguranje je isplaćena zarada. Frilenseri mogu podneti opštu prijavu u propisanom roku od 30 dana, ili posebnu sa šifrom 3, ukoliko kasne sa prijavom prihoda.
Da podsetimo, kako je istaknuto, frilenseri su dužni da doprinose sami obračunaju i uplate po sledećim stopama:
- Za penzijsko i invalidsko osiguranje – 25,5 odsto,
- Za zdravstveno osiguranje – 10,3 odsto,
- Za slučaj nezaposlenosti – 0,75 odsto