FRILENSERI ZATRPANI REŠENJIMA ZA PLAĆANJE POREZA Udruženje radnika na internetu traži nova zakonska rešenja i regulisanje poslovnog statusa

Korona kriza uticala je na sve sfere biznisa, pa i na ljude koji svoj posao obavljaju putem interneta. Dodatnu muku frilensera u Srbiji ove godine stvorili su i problemi oko plaćanja poreza i utvrđivanja načina oporezivanja.

Sve je počelo 13. oktobra kada je na svojoj Facebook stranici Poreska uprava objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Udruženje radnika na internetu nastalo je kao direktna reakcija na taj postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji preti da ekonomski ugrozi više od 100.000 ljudi u našoj zemlji.

Udruženje se pre svega bavi unapređenjem i zaštitom radnih prava radnika na internetu kroz podršku članovima Udruženja i zalaže se za regulaciju statusa i poboljšanje uslova njihovog rada.

„Kako su sada u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici Vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu. U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije“, kažu za Biznis.rs predstavnici Udruženja radnika na internetu.

Državne institucije koje su nadležne za rešavanje ovih problema, još uvek nisu dale odgovore na zahtev Udruženja, ali radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

„Naša misija je da se glas ujedinjenih radnika na internetu čuje kako bismo uspeli da skrenemo pažnju javnosti na problem sa kojim se suočavamo, da nadležnima predložimo neka zakonska rešenja koja bi regulisala naš pravni status i omogućila nam da radimo i porez plaćamo u Srbiji, kao i da ljudima kojima stignu poreske prijave pružimo podršku“, navode iz Udruženja.

Ključno zakonsko prepoznavanje radnika na internetu

U osnovi problema sa plaćanjem poreza jeste to što postoji zakonsko neprepoznavanje radnika na internetu, pa tako imamo Zakon o porezu na dohodak građana koji ne navodi kategoriju prihoda stečenih radom putem interneta niti prihode iz inostranstva stečene ovakvom vrstom rada.

Stope poreza i doprinosa izuzetno su visoke idu i do 50 odsto, a Poreska uprava ih primenjuje na svaki priliv iz inostranstva. Kada se na to dodaju kamate koje se moraju platiti u slučaju prispeća rešenja, potraživanja Poreske uprave idu i do 80 odsto od svega zarađenog.

Priroda posla radnika na internetu je nestabilna i sa neredovnim primanjima različitih iznosa, a našim zakonom to ni na koji način nije prepoznato ni definisano.

„Takođe, ni Zakon o radu ne prepoznaje radnike na internetu na odgovarajući način, niti definiše njihova prava i obaveze. Radnici na internetu nemaju pravo na bolovanje, trudničko, porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta, nisu zdravstveno osigurani, niti imaju pravo na plaćeni odmor, nema zaštite od gubitka posla ili mobinga. Do 2019. godine radnici na internetu nisu mogli da upišu radni staž niti da budu zdravstveno osigurani, a to pitanje nije ni do danas u celosti rešeno“, kažu iz Udruženja radnika na internetu.

Nekoliko predloga rešenja

Prema aktuelnim propisima radnik na internetu je oporezovan kao da je sebi i poslodavac i zaposleni, odnosno snosi sve troškove rada, dok su u slučaju tradicionalnih poslova podeljeni između radnika i poslodavca.

Naši sagovornici navode da je problem u tome da su njihovi poslodavci u inostranstvu i da zbog toga ne podležu našim zakonima, pa se problem oporezivanja  ne sme  prelomiti na leđima radnika koji su ionako u prekarnom položaju.

„Njih država ni na koji način ne štiti, niti im omogućava da uživaju socijalnu i zdravstvenu zaštitu koju, međutim, naplaćuje i to unazad, sa kamatom. Zakon pritom ne dozvoljava radnicima na internetu da osnuju sindikat kroz koji bi se borili za svoja prava, a ona su dodatno pogođena ekonomskom krizom izazvanom pandemijom“, naglašavaju članovi Udruženja.

Radnici na internetu insistiraju na obustavi pokrenutih postupaka dok se radno-pravni status radnika na internetu ne reši na transparentan i održiv način koji će im omogućiti život i rad u Srbiji, a koji će državi omogućiti redovniju buduću naplatu poreza.

„Naši predlozi idu u pravcu izmene postojećih zakona koji će jasnije definisati radnike na internetu i njihove poreske obaveze, zbog čega smo Ministarstvu finansija poslali komentare na nacrt izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ponavljamo, mi nismo protiv plaćanja poreza, ali ne smatramo da je prihvatljivo da budemo kažnjeni za dosadašnje nečinjenje državnih organa“, zaključuju iz Udruženja radnika na internetu.

Zakoni o oporezivanju frilensera u inostranstvu

Iako su načini oporezivanja različiti od zemlje do zemlje, Srbija u odnosu na ostatak Evrope kasni u prilagođavanju svojih zakona novim načinima rada, što ide na štetu kako radnicima na internetu, tako i samoj državi koja bi trebalo da pronađe održiv poreski model za ovu inovativnu i progresivnu granu poslovanja.

S druge strane, zemljama širom sveta zajedničko je to da su prepoznale radnike na internetu kao posebne kategorije radnika u svojim zakonima. Načini oporezivanja u nekim stranim zemljama su takvi da prepoznaju neizvesnost koju karakteriše rad na internetu, pa su iznosi doprinosa za prvih 12 meseci poslovanja izuzetno niski, dok se u nekim zemljama plaćaju kvartalno.

Što se tiče radnih prava, neke zemlje se mogu pohvaliti zakonima prema kojima honorarni radnici imaju ista radna prava kao zaposleni.