Biznis.rs
FRILENSERI ZATRPANI REŠENJIMA ZA PLAĆANJE POREZA Udruženje radnika na internetu traži nova zakonska rešenja i regulisanje poslovnog statusa FRILENSERI ZATRPANI REŠENJIMA ZA PLAĆANJE POREZA Udruženje radnika na internetu traži nova zakonska rešenja i regulisanje poslovnog statusa

FRILENSERI ZATRPANI REŠENJIMA ZA PLAĆANJE POREZA Udruženje radnika na internetu traži nova zakonska rešenja i regulisanje poslovnog statusa

PoreziPoslovanjePreduzetnikSrbijaVesti 30.11.20. 12:47 Ljiljana Begović 11

Korona kriza uticala je na sve sfere biznisa, pa i na ljude koji svoj posao obavljaju putem interneta. Dodatnu muku frilensera u Srbiji ove... FRILENSERI ZATRPANI REŠENJIMA ZA PLAĆANJE POREZA Udruženje radnika na internetu traži nova zakonska rešenja i regulisanje poslovnog statusa

Korona kriza uticala je na sve sfere biznisa, pa i na ljude koji svoj posao obavljaju putem interneta. Dodatnu muku frilensera u Srbiji ove godine stvorili su i problemi oko plaćanja poreza i utvrđivanja načina oporezivanja.

Sve je počelo 13. oktobra kada je na svojoj Facebook stranici Poreska uprava objavila poziv fizičkim licima da samoinicijativno prijave prihod iz inostranstva i navela da postoji visoka stopa nepoštovanja poreskih propisa.

Udruženje radnika na internetu nastalo je kao direktna reakcija na taj postupak Ministarstva finansija i Poreske uprave, koji preti da ekonomski ugrozi više od 100.000 ljudi u našoj zemlji.

Udruženje se pre svega bavi unapređenjem i zaštitom radnih prava radnika na internetu kroz podršku članovima Udruženja i zalaže se za regulaciju statusa i poboljšanje uslova njihovog rada.

„Kako su sada u pitanju ogromni i nenaplativi iznosi navodnih dugovanja za koje Poreska uprava godinama nije slala nikakve opomene, Udruženje je reagovalo brzo i uputilo predsednici Vlade, ministru finansija i direktorki Poreske uprave zahteve za obustavu postupaka koji su u toku i poziv na pregovore o pravnom statusu radnika na internetu. U samim rešenjima Poreske uprave koja su već stigla pojedinim kolegama, postoje brojne povrede propisa, o čemu smo takođe obavestili pomenute institucije“, kažu za Biznis.rs predstavnici Udruženja radnika na internetu.

Laptopovi
Foto: Shutterstock

Državne institucije koje su nadležne za rešavanje ovih problema, još uvek nisu dale odgovore na zahtev Udruženja, ali radnicima na internetu svakodnevno stižu rešenja sa ogromnim novčanim iznosima.

„Naša misija je da se glas ujedinjenih radnika na internetu čuje kako bismo uspeli da skrenemo pažnju javnosti na problem sa kojim se suočavamo, da nadležnima predložimo neka zakonska rešenja koja bi regulisala naš pravni status i omogućila nam da radimo i porez plaćamo u Srbiji, kao i da ljudima kojima stignu poreske prijave pružimo podršku“, navode iz Udruženja.

Konferencija
Foto: Pixabay.com

Ključno zakonsko prepoznavanje radnika na internetu

U osnovi problema sa plaćanjem poreza jeste to što postoji zakonsko neprepoznavanje radnika na internetu, pa tako imamo Zakon o porezu na dohodak građana koji ne navodi kategoriju prihoda stečenih radom putem interneta niti prihode iz inostranstva stečene ovakvom vrstom rada.

Stope poreza i doprinosa izuzetno su visoke idu i do 50 odsto, a Poreska uprava ih primenjuje na svaki priliv iz inostranstva. Kada se na to dodaju kamate koje se moraju platiti u slučaju prispeća rešenja, potraživanja Poreske uprave idu i do 80 odsto od svega zarađenog.

Priroda posla radnika na internetu je nestabilna i sa neredovnim primanjima različitih iznosa, a našim zakonom to ni na koji način nije prepoznato ni definisano.

„Takođe, ni Zakon o radu ne prepoznaje radnike na internetu na odgovarajući način, niti definiše njihova prava i obaveze. Radnici na internetu nemaju pravo na bolovanje, trudničko, porodiljsko ili odsustvo radi nege deteta, nisu zdravstveno osigurani, niti imaju pravo na plaćeni odmor, nema zaštite od gubitka posla ili mobinga. Do 2019. godine radnici na internetu nisu mogli da upišu radni staž niti da budu zdravstveno osigurani, a to pitanje nije ni do danas u celosti rešeno“, kažu iz Udruženja radnika na internetu.

Porez
Foto: Pixabay.com

Nekoliko predloga rešenja

Prema aktuelnim propisima radnik na internetu je oporezovan kao da je sebi i poslodavac i zaposleni, odnosno snosi sve troškove rada, dok su u slučaju tradicionalnih poslova podeljeni između radnika i poslodavca.

Naši sagovornici navode da je problem u tome da su njihovi poslodavci u inostranstvu i da zbog toga ne podležu našim zakonima, pa se problem oporezivanja  ne sme  prelomiti na leđima radnika koji su ionako u prekarnom položaju.

„Njih država ni na koji način ne štiti, niti im omogućava da uživaju socijalnu i zdravstvenu zaštitu koju, međutim, naplaćuje i to unazad, sa kamatom. Zakon pritom ne dozvoljava radnicima na internetu da osnuju sindikat kroz koji bi se borili za svoja prava, a ona su dodatno pogođena ekonomskom krizom izazvanom pandemijom“, naglašavaju članovi Udruženja.

Radnici na internetu insistiraju na obustavi pokrenutih postupaka dok se radno-pravni status radnika na internetu ne reši na transparentan i održiv način koji će im omogućiti život i rad u Srbiji, a koji će državi omogućiti redovniju buduću naplatu poreza.

„Naši predlozi idu u pravcu izmene postojećih zakona koji će jasnije definisati radnike na internetu i njihove poreske obaveze, zbog čega smo Ministarstvu finansija poslali komentare na nacrt izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Ponavljamo, mi nismo protiv plaćanja poreza, ali ne smatramo da je prihvatljivo da budemo kažnjeni za dosadašnje nečinjenje državnih organa“, zaključuju iz Udruženja radnika na internetu.

Foto: Pixabay.com
Foto: Pixabay.com

Zakoni o oporezivanju frilensera u inostranstvu

Iako su načini oporezivanja različiti od zemlje do zemlje, Srbija u odnosu na ostatak Evrope kasni u prilagođavanju svojih zakona novim načinima rada, što ide na štetu kako radnicima na internetu, tako i samoj državi koja bi trebalo da pronađe održiv poreski model za ovu inovativnu i progresivnu granu poslovanja.

S druge strane, zemljama širom sveta zajedničko je to da su prepoznale radnike na internetu kao posebne kategorije radnika u svojim zakonima. Načini oporezivanja u nekim stranim zemljama su takvi da prepoznaju neizvesnost koju karakteriše rad na internetu, pa su iznosi doprinosa za prvih 12 meseci poslovanja izuzetno niski, dok se u nekim zemljama plaćaju kvartalno.

Što se tiče radnih prava, neke zemlje se mogu pohvaliti zakonima prema kojima honorarni radnici imaju ista radna prava kao zaposleni.

  • Danijela

    30.11.20. #1 Author

    Nadam se da ce se naci neko resenje.

    Odgovori

  • Nn

    1.12.20. #2 Author

    Javna slika je da jure moćne jutjubere kao Baka prase da plate samo 10% poreza. Stvarnost je da se jure mali frilenseri (veliki ne mogu da funkcionišu kao fizička lica) i da im traže 80% od svega za 5god unazad. Ne znam da li je strašnije to što im rade ili to što za to niko ne zna.

    Odgovori

  • Slobodan

    1.12.20. #3 Author

    Vise od 10 godina sam frilenser. Nadao sam se da ce polako drzava resiti ovaj problem na nacin da svi budu zadovoljni, ali sam se prevario, bio sam patriota i ostao sam u Srbiji, sada sam kriminalac kome ostaje samo sve prodati, vratiti dug drzavi i sa 50 godina otici negde gde cu moci naci posao, jer u mojoj sredini nema ni autoputeva, ni posla, ni investicija….

    Drug moler mi je kad sam upisao fakultet rekao da sam budala, sada mi je opet rekao da sam budala. On sa osnovnom skolom je uvek 2-3 puta vise zaradjivao nego ja, nikad nije platio dinar poreza, posto ima neku zemlju kupio je novi traktor a drzava mu dala pola novca….

    Ja sa fakultetom sam ostao bez posla, postao sam kriminalac, postacu socijalni slucaj u upascu u duznicko ropstvo, zbog necijeg necinjenja i nerazumevanja. Mislio sam da je nasoj drzavi svetionik Europa i napredak, ali ocigledno se to zeli postati na nacin kako to pokusava BIH, jer su samo oni postupili na isti nacin prema frilenserima.

    Sada kad pogledam, imao covek pravo, stvarno sam budala.

    Odgovori

    • Coka

      1.12.20. #4 Author

      Podrška kolega! Država će nas naučiti pameti tako da nam nikad više ne padne na pamet da unovčimo svoje diplome. Da smo ih bar unovčili, nego smo radili za budzašto da ne bi, eto, otišli iz zemlje, jer tu su, zaboga, porodica i prijatelji. Sad kad je najteže i jedni i drugi okreću glavu.

      Odgovori

    • Stanko

      1.12.20. #5 Author

      Slobodane, u istoj sam situaciji. Vidimo se negde preko. Glavu gore. Život počinje tek u pedesetoj. 😉

      Odgovori

  • darko

    1.12.20. #6 Author

    Ogromna krivica države po ovom pitanju. Svaka razumna država bi uvela ove ljude u zvanične tokove na postepen način. Srbija radi sve naopako, pa je odlučeno da se posle 5 godina nečinjena ničega, ljudima razreže sve unazad + debele kamate. Da se ovaj zakon primenjivao, nijedan frilenser se ne bi odlučio za ovaj posao!

    Odgovori

    • Zoran

      1.12.20. #7 Author

      Koliko mi je poznato zakonska resenja na osnovu kojih se dostavljaju resenja PU je 2003 godina. O kakvoj nebrizi drzave pricate? I jos nesto , rezidenti Republike srbije na svoje prihode placaju poreze i doprinose valjda to treba da vazi za sve rezidente koji imaju neki prihod.

      Odgovori

      • Morona

        2.12.20. #8 Author

        Vidi ga ovaj.. Ajde da ti objasnim kojoj. Da li bi ti plaćao PIO a da ti ne ide staž i zdravstveno a da nemaš knjižicu?

        Odgovori

        • Morona

          2.12.20. #9 Author

          A mogu i da ti dopunim.. Primera radi ja kupim kompjuter za 1000e i još brdo stvari i softvera puknem 4000 e i dodje prva plata od 1000e od koje mi država računa 200e troškova pri radu a ja dao 4000 e.. Je l jasno nesto? Nije ti ovo pekara pa da ne misliš ni o čemu već ceo posao stvar sam ni iz čega..

          Odgovori

  • Stas

    2.12.20. #10 Author

    Shodno zakonu o dvojnom oporezivanju Ruski drzavljanin koji ima prihod u Sjedinjenim Drzavama placa u USA 10% i u Rusiji 3% (kod njih je 13% PDV)
    Ja moram da platim 30% u Americi, pošto mi takav ugovor NEMAMO, a još treba da 80% da dam i ovde!!!

    Odgovori

  • Vulezi

    3.12.20. #11 Author

    O ovoj temi treba više da se piše,bravo za autora

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...