Strana ulaganja trebalo bi da podignu nivo našeg tehnološkog znanja

Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež izjavio je da bi potvrda najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta, sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju, bila najbolja vest u nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja usled ukrajinske krize.

Postavlja se pitanje koliko koristi Srbija može da ima od jedne ovakve investicije, ako smo svedoci da u kragujevačkom Fiatu već godinama ne cvetaju ruže?

Upravo to na početku razgovora za Biznis.rs primećuje i ekspert za strana ulaganja Milan Kovačević, koji podseća na iskustvo sa investicijom u Kragujevcu ostvarenom kao dve trećine stranog i jedna trećina domaćeg ulaganja u kojem se, kako je ocenio, nismo proslavili. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se napravila ozbiljnija analiza tog poduhvata ispostavilo bi se da smo od Fiata imali dosta štete.

„Dosta dugo smo protežirali automobile, kasnije smo dali imovinu po niskoj ceni. Takođe, nije ostvaren proklamovani biznis plan“, kaže Kovačević.

Praveći paralelu sa dvojnim vlasništvom u Fiatu, naš sagovornik ističe da ništa manji problem nije ni kada je kompanija stoprocentno u stranom vlasništvu, jer ispada da država više daje nego što dobija, i to u prvom redu zahvaljujući subvencijama.

„Mi poklanjamo investiciju. Bilo bi dobro da, umesto besplatnih subvencija kojima nepotrebno prosipamo novac, stvari uredimo tako da mi izvučemo maksimalnu korist“, naglašava.

Umesto toga, Milan Kovačević predlaže da se strana ulaganja koriste tako da podignu nivo našeg tehnološkog znanja. Sve drugo je, smatra on, poklanjanje novca, uz podsećanje da su se „pojedine kompanije okoristile i napustile Srbiju“. I upravo su to glavne tačke koje bi trebalo da budu na dnevnom redu bilo kojih pregovora – šta kompanija daje zauzvrat i da li ostaje na duže staze.

Zbog svega navedenog Kovačević nije optimističan ni kada je o reč o novoj najavljenoj investiciji i podseća da smo svojevremeno imali jaku automobilsku industriju.

Naš sagovornik ocenjuje da zbog loše politike subvencionisanja, o kojoj se ne diskutuje godinama unazad, u poslednje vreme imamo ozbiljne probleme: deficiti su veliki, ponestaje novca kojim bi se održao privredni rast, zbog čega kaže da ćemo ove godine teško ostvariti skok BDP-a od 2,5 odsto. Prema njegovim rečima, trebalo bi promeniti ovakvu politiku finansiranja stranih kompanija, i to jačanjem našeg pregovaračkog potencijala.

„Mi do sada nismo znali da iskoristimo potencijal. Pregovori su veoma složen proces u kojem možete proći ili jako dobro ili jako loše. Dakle, trebalo bi da se trudite da date što više onoga što vam je manje važno, a da dobijete što više onoga što vam je više važno“, naglašava Kovačević i dodaje da poput privatnika koji zna da ispregovara kako bi zadovoljio najveći mogući interes, tako i država treba da analizira, a ne da se samo hvali.

„Nije uspeh da dođu dve, tri ili pet fabrika pa da odu, već da se od toga ima koristi“, kaže on.

Da bi se to desilo, Kovačević zaključuje da je potrebno da se reši naš najveći problem, a to je dobro regulisano pravo i njegovo sprovođenje.