Subvencija za zamenu stolarije dobar inicijalni korak

Unapređenje energetske efikasnosti je veoma značajno za energetsku tranziciju Srbije i poštovanje ciljeva Zelene agende Evropske Unije.

Termalne kamere ukazuju da su otvori na fasadi najslabija tačka i da se preko njih gubi najviše toplote na zgradama odnosno pre svega na prozorima, kao i na fasadama koje nisu izolovane, ali i na starijim zgradama koje su građene u vreme kada, ili nisu postojali propisi energetske efikasnosti, ili zbog unapređenja istih koji podižu termičke zahteve, kaže za Biznis.rs izvršni direktor Saveta Zelene gradnje Srbije Dragana Korica.

Ona ističe da i statistički podaci ukazuju da oko 300.000 objekata u Srbiji nema kvalitetnu termoizolaciju. Korica ukazuje da nove zgrade, kao i one koje se rekonstruišu moraju da poštuju pravilnik o energetskoj efikasnosti, ali i da se radi na novom pravilniku koji će biti još zahtevniji.

“Evidentna je razlika između toga da li su intervancije na zgradi ili individualnom objektu. Na zgradi imamo evidentne individualne zamene prozora, dok fasadu ne možete tako tretirati i mora postojati dogovor na nivou stambene zajednice. Mnogo je finansijski manje zahtevno, jer su stanovi mahom jednostrano ili dvostrano orijentisani, a sa ostalih strana “ušuškani”. Kod individualnih objekata u pitanju je cela envelopa objekta, od prozora, preko fasade, krova.” kaže Dragana Korica.

Ona smatra da su najavljene subvencije Ministarstva energetike, za zamenu stolarije namenjene građanima i domaćinstvima, dobar način da se postignu određeni rezultati u podizanju nivoa energetske efikasnosti. Iako je možda u proteklim godinama propuštena prilika da se napravi iskorak u unapređenju energetske efikasnosti jer je dosta dotrajale stolarije na zgradama u gradovima zamenjeno, ali je veliko pitanje da li je to urađeno u skladu sa energetskim pravilima.

Iako se ne znaju uslovi za subvencije, logično je očekivati da se poštuje postojeća regulativa, počev od pomenutog pravilnika odnosno poštovanja parametara za postizanje energetske efikasnosti, bilo da je reč o prozorima (staklo, profil) bilo o termoizolaciji fasadnih zidova, ističe Korica. Tu je i Zakon o planiranju i izgradnji, koji zahteva Rešenje o odobrenju izvođenja radova; potrebno je tražiti dozvolu kada su u pitanju otvori na fasadi. Nažalost, činjenica je da se kod nas poštovanje regulative izbegava o čemu svedoči upravo zamena prozora na zgradama uglavnom vikendom, što je u direktnoj vezi sa pitanjem koliko su oni energetski efikasni.

Tržište je veliko i nije retko da neko svoje stare drvene prozore zameni “modernim” za koje se kasnije ispostavi da zrače hladno, ističe Korica.

Ona preporučuje građanima koji planiraju zamenu dotrajale stolarije da se dobro raspitaju koji su profili sertifikovani odnosno koji ispunjavaju energetske uslove. Napominje i da energetski efikasna stolarija daje rezultate samo ako je pravilno ugrađena. Ukoliko tu dođe do greške stvaraju se toplotni mostovi, a pored narušenog toplotnog komfora može doći do pojave buđi.

Korica naglašava da se treba blagovremeno spremiti za subvencije i tada će svi biti na dobitku – i građani i država.

Ona, takođe, ističe da je primena principa zelene-održive gradnje u srpskom građevinarstvu neophodna, jer je to grana koja značajno učestvuje u emisiji CO2 i potrošnji prirodnih resursa, zato tu pozitivan efekat dostizanja klimatske neutralnosti može biti značajan.

Imamo sada Zakon o obnovljivim izvorima, Zakon o klimi i na dobrom smo putu, samo treba postaviti veća očekivanja u građevinskom sektoru jer on predstavlja veoma važnu razvojnu komponentu ekonomije naše države, zaključuje Dragana Korica.