Subvencionisanje gubitaka EPCG bi za Vladu Crne Gore predstavljalo značajan fiskalni trošak

Država ne treba, a i nema mogućnosti da subvencioniše cenu struje ili gubitke Elektroprivrede Crne Gore, jer bi to predstavljalo značajan fiskalni trošak, ocenila je direktorka Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) Jadranka Kaluđerović.

Evropska komisija (EK) predložila je krajem prošle nedelje donošenje hitnih mera s ciljem obuzdavanja rasta cene gasa i struje koji utiče na porast inflacije, zaustavljanje industrijske aktivnosti i veliko povećanje računa za građane.

“Iako cenovni signal, kada su u pitanju cene električne energije u Crnoj Gori, nije u potpunosti tržišni, ne treba ga dodatno gušiti intervencijama države”, izjavila je Kaluđerović.

Ona je navela da značajan rast cena gasa i električne energije u Evropskoj uniji ostavlja već uveliko negativne posledice na privredu, ali i na standard domaćinstva.

“Ovakva situacija stvara pritisak na EU zvaničnike da nešto preduzmu ili da usvoje programe subvencija ili da ograniče cenu struje i gasa. Ipak, po nekim informacijama, dosadašnji paketi pomoći koje su provodile pojedine države nisu imale značajnog uticaja na domaćinstva”, rekla je Kaluđerović.

Prema njenim rečima, situacija u Crnoj Gori je nešto drugačija, piše agencija Mina, pozivajući se na Pobjedu.

“Mi većinu struje samostalno proizvodimo, a cena onog dela koji uvozimo samo delimično utiče na cenu za domaćinstava i privredu. Zbog toga se i rast cena struje na svetskom tržištu do sada toliko nije toliko odrazio kod nas”, objasnila je Kaluđerović.

Ona je dodala da će struja, u slučaju da se ne obezbedi iz sopstvenih rezervi, morati da se uvozi, što će dalje uticati ili na povećanje cena ili na smanjenje raspoložive količine, ukoliko uvoz bude predstavljao velike gubitke za EPCG.

“To onda znači da bi i kod nas mere smanjenja potrošnje trebalo da imaju najviše uticaja na snabdevanje i cenu struje”, kazala je Kaluđerović.

Ona je navela da je pre deset dana CEPS, najveći analitički centar (eng. think-tank) u Evropi, objavio analizu u kojoj ukazuje da ni subvencije ni ograničavanje cene neće rešiti problem, jer te mere ne dovode do smanjenja potrošnje, odnosno uvoza.

“Sada je najbitnije za zemlje EU da smanje potrošnju, pa time i uvoz. Ukratko, za EU, kako se navodi u izveštaju, svaka mera koja ne doprinosi smanjenju potrošnje, znači povećanje uvoza, a to znači veći pritisak na cene na globalnom tržištu, jer je ponuda ograničena. Mere koje konkretno ovaj analitički centar predlaže odnose se, na primer, na subvencionisanje smanjenja potrošnje struje”, navela je Kaluđerović.

EK je krajem prošle nedelje predložila EU da usvoji planove kojima bi 140 milijardi evra profita naftnih kompanija bilo preusmereno za pomoć ugroženim privrednicima i potrošačima. Kao prvu meru, EK predlaže obavezu smanjenja potrošnje od pet odsto u vreme kada je struja najskuplja, a da se ukupna potrošnja smanji za deset procenata do 31. marta 2023. godine.

Kao drugu meru, EK predlaže određivanje gornje granice prihoda za „inframarginalne“ proizvođače struje od 180 evra za megavat-sat, odnosno elektrane s nižim troškovima koje koriste obnovljive izvore, nuklearnu energiju i lignit.

Budući da se cene kilovata određuju prema najskupljem energentu, što je već duže vreme gas, ti inframarginalni proizvođači ostvaruju ekstraprofit uz relativno stabilne operativne troškove. Tom cenom mogu da pokriju svoje operativne i troškove ulaganja.

Kao treću meru, Evropska komisija predlaže privremeni solidarni doprinos za višak dobiti ostvarene u sektorima nafte, gasa, uglja i rafinerija, koje nisu obuhvaćene inframarginalnom gornjom granicom prihoda. Taj vremenski ograničen doprinos zadržao bi podsticaje za ulaganja u zelenu tranziciju. Države članice prikupile bi ga na temelju dobiti iz ove godine, koja je za najmanje 20 odsto veća od prosečne dobiti iz prethodne tri godine.

Prihode bi prikupljale države članice i preusmerile na potrošače, posebno na ranjiva domaćinstva, teško pogođena preduzeća i energetski intenzivne industrije. Komisija je za sada odustala od ideje ograničavanja cene gasa, ali je najavila da će o tome detaljno razgovarati sa državama članicama. Vlade zemalja članica EU će raspravljati o detaljima predloga, a očekuje se da bi deklaracija trebalo da bude usvojena na sastanku ministara energetike 30. septembra.

Vlada Crne Gore je na telefonskoj sednici u četvrtak usvojila preporuke za smanjenje potrošnje električne energije koje obuhvataju smanjenje javnog osvjetljenja i predloge domaćinstvima da štede struju.