Sukob malih i velikih investitora ili međusobni obračun hedž fondova?

O Wall Streetu ovih dana pišu naširoko i mediji koji se njime inače ne bave, zbog pobune malih investitora sa društvene mreže Reddit, okupljenih oko odbrane jedne kompanije koja je u suštini bila pred gašenjem zato što su je pregazile tehnološke promene. Nasuprot njima, moćni hedž fondovi koji su institucijom „short sellinga“ pokušali da ostvare ekstra profit na umirućem preduzeću.  

Zvuči kao savršena romantična priča u kojoj se mali ravnopravno suprotstavljaju velikima. Ali zašto baš sada i u tolikoj meri, a pogotovo ako se uzme u obzir da „short selling“ kao berzanska strategija nije nikakva nova izmišljotina, već se poprilično dugo upražnjava na svim svetskim berzama?

„U pitanju je strategija ‘prodaje na kratko’ koja postoji bar jedno 200 godina na berzama, to je berzanska varijanta trgovačkog aksioma ‘kupi jeftino a prodaj skupo’, s tim da je ovde obrnut mehanizam, tako da oni pozajmljene akcije prvo prodaju skupo a onda kupuju jeftino. U tom smislu, propadanje GameStopa je nešto što se redovno dešava svuda oko nas, sa kompanijama koje idu ka svojoj propasti, jer nemaju više trgovačkog potencijala“, objašnjava za Biznis.rs prof. dr Dejan Erić, dekan Beogradske bankarske akademije, koji se pre trideset godina u okviru doktorskih studija na London School of Economics specijalizovao na temu berzanskog poslovanja.

Menadžeri pojedinih hedž fondova procenili su da je GameStop na izdisaju i da će cene njegovih akcija početi da padaju, pa su počeli da ih pozajmljuju, u nameri da izvrše short sale. U javnosti se ovih dana najviše spominje fond Melvin Capital, koji je izgubio 4,5 milijarde dolara nakon propalog pokušaja da ostvari svoj naum.

„Postoje dve varijante šta se zapravo krije iza toga. Prva je ova o kojoj slušamo, o sitnim investitorima koji su se okupili preko Reddita i počeli da kupuju akcije, ali druga govori o tome da se iza svega kriju drugi hedž fondovi  koji su počeli namerno da šire informacije o aktivnostima svog suparnika – u biti, rat fondova“, smatra profesor Erić.

No, kako su sitni investitori, takoreći „običan“ svet, a ne iskusni berzanski brokeri, uopšte došli u situaciju da tako masovno počnu da kupuju akcije?

„U poslednjih nekoliko godina desila se velika revolucija koja je povezana za digitalnom transformacijom, i nastankom finansijsko-tehnoloških kompanija i njihovih usluga (fin-tech). U ovom konkretnom slučaju, reč je o platformi Robin Hood – koja nije jedina svoje vrste, ali je verovatno najpopularnija – koja je omogućila da preko nje može praktično svako da trguje na berzama, i što je najvažnije, bez brokerskih provizija, sa relativno malim ulozima, reda veličine nekoliko stotina dolara. To je praktično jedna od najvećih inovacija na berzama u moderno doba“, naglašava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, kada su se sitni investitori udružili preko Reddita i počeli da dižu cenu propaloj firmi, oni su počeli da naduvavaju balon i nastala je manija koja nije nepoznata u ovakim slučajevima. Odjednom su svi videli samo prinos, odnosno kako u kratkom roku da zarade što više. Vrednost akcija GameStopa je pre godinu dana iznosila 4,4 dolara, a na vrhuncu manije kupovanja čak 483 dolara.  

U isto vreme, preko društvenih mreža je počela da se širi priča o propasti velikih i bogatih hedž fondova, koja je mnogima bila bliska srcu.

„Mislim da je važno utvrditi ko je plasirao originalnu informaciju da pojedini hedž fondovi žele da short selluju GameStop. Možda je neko iz drugih fondova imao taj podatak. Pritom, treba imati na umu da su ovakve vrste fondova veoma zatvorene institucije, koje funckionišu kao društva sa ograničenom odgovornošću, i koje prikupljaju uloge od bogatih pojedinaca kojima će menadžeri da upravljaju na tržištima kapitala. Dakle, radi se o malom broju poverljivih ljudi, dvadesetak u vrh glave, koji imaju basnoslovne plate i bonuse koji se kreću u višemilionskim iznosima. Ili je neko slučajno to saznao ili je postojao ‘trojanac’ koji je namerno širio berzanske strategije“, naglašava profesor Erić.

Zbog svega što se dešavalo od Nove godine naovamo, za 18. februar je zakazano i saslušanje u američkom Kongresu, kome će prisustvovati i nova ministarka finansija Dženet Jelen. Robin Hood je skinuo više od 10.000 negativnih ocena i uveo ograničenja na trgovanje sitnih investitora, a nekoliko dana čak nije ni radio, zbog čega su društvene mreže gorele, uz preovlađujuće komentare da „slobodno tržište u stvari ne postoji“.

„Očigledno je da u svetu dolazi do nove podele karata u vreme korone, pa tako i u oblasti finansija i berzanskog poslovanja dolazi do borbe između određenih centara moći. Koliko god bila privlačna njihova priča, mali investitori jednostavno nemaju snagu da se odupru, ali šta je zaista u pozadini svega videćemo tek u vremenu koje je pred nama“, zaključuje Erić.