Svaki Nemac duguje više od 26.000 evra, uznemirenost zbog moguće inflacije

Zvanična statistika nikada nije zabeležila toliki rast državnog duga Nemačke kao u prvoj godini pandemije korona virusa, tokom koje se on povećao za 14,4 odsto.

Stručnjaci smatraju da to nije problem zbog specifičnih okolnosti, ali nisu svi optimistični, a raste i strah od inflacije, piše Deutsche Welle (DW).

Dug koji je krajem 2020. godine nagomilao javni sektor u Nemačkoj na svim nivoima (savezna vlada, pokrajine i opštine) iznosio je 2.170 milijardi evra. To je dug prema privatnim finansijskim institucijama, fondovima ili drugim preduzećima, kako u Nemačkoj, tako i van nje.

Nemački zavod za statistiku nikada nije zabeležio takvu eksploziju duga: u godini izbijanja pandemije on se povećao za 273,8 milijardi evra, dakle za čitavih 14,4 odsto. Preračunato po stanovniku, svaki građanin Nemačke sada prosečno duguje 26.141 evra, dok je krajem 2019. godine bio dužan „samo“ 22.860 evra, navodi DW.

Taj rekord ne bi trebalo nikoga posebno da iznenadi. Država je, uprkos „zamrzavanju“ privrede merama protiv pandemije, otvorila kasu kao nikada do sada kako bi podrškom i drugim mehanizmima sprečila otkaze i stečajeve firmi.

To je pre svega bila odluka savezne nemačke vlade, pa je tako njen dug i najviše porastao – za 18,1 odsto. Šesnaest nemačkih pokrajina bile su nešto opreznije, i njihov dug se povećao u proseku za 9,8 procenata, na 636 milijardi evra. Još oprezniji su bili gradovi i opštine čiji je dug uvećan za samo 1,5 odsto, na 133,3 milijardi evra.

Pandemija je u suštini dodatno produbila drastične razlike u zaduženosti pokrajina.

Najveće breme nose tzv. gradovi-pokrajine, pri čemu grad-pokrajina Bremen deluje čak kao beznadežan slučaj, jer je svaki njen stanovnik dužan sada 57.823 evra. Ali, to nije toliko posledica rasipnosti, već je stvar u tome da je ta mala pokrajina u potpunom okruženju pokrajine Donje Saksonije. Tako ispada da je mnogima mesto stanovanja u susednoj pokrajini, gde se onda i statistički obračunava prihod.

Nije drugačije ni u gradu-pokrajini Hamburgu (19.181 evro duga po stanovniku), a nešto manje je kod trećeplasiranog dužnika, Berlina (16.307 evra po stanovniku). Najmanje su dužni stanovnici Bavarske (1.359 evra) i Saksonije (1.244 evra).

Ukupan državni dug Nemačke obuhvata i dugovanja institucija za socijalno staranje, ali se mora reći da je u tom sektoru 2020. godine jedino došlo do pozitivnog razvoja: njihov dug se smanjio na 44 miliona evra.

Ekonomski stručnjaci tvrde da nema razloga za zabrinutost. Stopa zaduženosti Nemačke, dakle odnos duga prema BDP-u, i ovako je znatno niža nego nakon finansijske krize 2012. godine i predstojeće, 2022. godine, i lako i brzo bi mogla da se smanji.

Nisu, međutim, svi tako optimistični. Potpredsednik poslaničke grupe nemačkih Liberala (FDP) u Bundestagu, Kristijan Dir (Christian Dürr), međutim, upozorava na staro pravilo: „Kad se država sve više zadužuje, to lako može da dovede do rasta inflacije“. Ona je već primetna, jer su u procesu oporavka privrede nakon pandemije, a zbog teškoća sa snabdevanjem, i cene u nekim slučajevima drastično porasle.

Ostaje nada da su ekonomski stručnjaci u pravu kada tvrde da je to samo prolazno poskupljenje, ali bi pritom trebalo imati u vidu da Nemačka nema svoju valutu. Evro je zajednički novac, a među državama evrozone ima mnogo onih koje su takođe upale u nove, ogromne dugove, zaključuje se u analizi DW.