Svaki treći Evropljanin misli da je u internet prodavnici kupio falsifikovanu robu

Potrošačima je i dalje veoma teško da razlikuju originalne proizvode od falsifikata, jedan je od zaključaka upravo objavljene studije „Evropski građani i intelektualna svojina“, koju je sprovela Kancelarija EU za intelektualno vlasništvo (EUIPO).

Skoro svaki deseti Evropljanin izjavio je da je imao iskustvo sa kupovinom falsifikovanog proizvoda, ali da nije znao da proizvod nije original, pri čemu postoje značajne razlike među državama članicama EU.

Države sa najvećim brojem prevarenih potrošača su Bugarska (19 odsto), Rumunija (15 odsto) i Mađarska (15 odsto). S druge strane, najmanje prevarenih je među Šveđanima (dva odsto) i Dancima (tri odsto).

Prema podacima Eurostata, više od 70 odsto građana EU je tokom prošle, pandemijske godine kupovalo putem interneta. Ipak, i pored učestalosti online kupovine, anketa pokazuje da svaki treći stanovnik država članica Unije i dalje sumnja da li su proizvodi koji se nude ovim putem krivotvorena.

Procene kažu da falsifikati čine 6,8 odsto ukupnog uvoza vrednog 121 milijardu evra, kaže se u studiji. Krivotvorene robe ima u svim sektorima: od kozmetike i igračaka, vina i ostalih napitaka, elektronskih proizvoda, odeće, čak i u ponudi pesticida. Mogu, podsećaju istraživači EUIPO, predstavljati ozbiljne zdravstvene rizike za potrošače, posebno zbog izloženosti štetnim hemikalijama i sličnim opasnostima.

Tokom pandemije korona virusa, porasla je zabrinutost zbog mogućnosti kupovine falsifikovanih proizvoda. Pojava krivotvorenih lekova, kao što su antibiotici i analgetici, a u poslednje vreme i ostalih medicinskih proizvoda,  kao što su lična zaštitna oprema i maske za lice, dodatno su zaplašili ljude, jer se pokazalo da falsifikatori iskorišćavaju nesigurnost građana u pogledu novih oblika lečenja i vakcinisanja.

Osim zdravstvenih i bezbednosnih rizika, falsifikati često uzrokuju i finansijske gubitke. Digitalno piratstvo, takođe, predstavlja isplativ posao za prevarante. U slučaju IPTV-a, odnosno sadržaja koji se gleda putem interneta, gubici su značajni. Pružaoci nezakonitog IPTV-a u Uniji godišnje zarađuju skoro milijardu evra, čime nastaje značajna šteta za kreatore sadržaja i legalne privredne subjekte. Kaznena dela u oblasti intelektualne svojine predstavljaju isplativu aktivnost koja obuhvata organizovane kriminalne grupe, a sve više dokaza ukazuje na povezanost između krivotvorenja i piratstva, kao i ostalim teških krivičnih dela poput trgovine narkoticima i ljudima, sajber kriminala i ostalih prevara.