Sve veća potražnja za kreditima za refinansiranje

Potražnja građana za kreditima raste iz dana u dan. Iako ne postoje zvanični, izdvojeni podaci o kreditima za refinansiranje jer se oni u poslovnim knjigama banaka vode kao novoodobreni krediti, stambeni, gotovinski ili za ostale namene, nezvanična procena je da se između 50 i 70 odsto novoodobrenih kredita zapravo odnosi na ovu vrstu zaduživanja, kaže za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja banaka Srbije (UBS) Vladimir Vasić.

„Kreditom za refinansiranje klijent uvek želi da unapredi svoju finansijsku poziciju i prvi savet je da pre uzimanja kredita proceni šta tačno njime dobija. Da li je to bolji uvid u mesečne obaveze koje su sada objedinjene, da li je to niža kamata, ili neka dodatna gotovina koju želi da iskoristi. Sem toga, svakako je preporuka da svako ostane odgovoran prema svojim finansijama i da kredit za refinansiranje ne pretvori u dodatno finansijsko opterećenje“, navodi Vasić.

Prema njegovim rečima, loše je po svakog klijenta ako zapadne u docnju, odnosno ne plaća svoje obaveze prema banci na vreme, jer time pogoršava svoju kreditnu sposobnost i umanjuje šanse da u svojoj, ili nekoj drugoj banci, aplicira za bilo koji kreditni proizvod.

„Klijenti imaju pravo da se zadužuju pod uslovima koji su za njih najpovoljniji, pa i da refinansiraju obavezu za koju misle da imaju bolju ponudu. U nekim slučajevima to je uzimanje kredita sa dužim rokom otplate, čime se smanjuje mesečna rata. Za druge to je uzimanje jednog kredita za refinansiranje da objedini nekoliko skupljih obaveza prema banci. Tu se pre svega misli na dozvoljeni minus po tekućem računu, kreditne kartice, gotovinske ili potrošačke kredite“.

Banke ublažile uslove kreditiranja

Kako pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije, u četvrtom tromesečju 2020. godine banke su ublažile uslove kreditiranja građana, i to za najzastupljenije kategorije kredita – dinarske gotovinske kredite i kredite za refinansiranje i devizno indeksirane stambene kredite.

Povećanoj tražnji, koja je prvenstveno bila usmerena ka ovim vrstama kredita, doprinela je pre svega potreba građana za refinansiranjem obaveza i kupovinom nepokretnosti.

Da je interesovanje klijenata za ovu vrstu kredita redovno, potvrđuju i u NLB Banci. Ipak, kako navode, klijenti koji su se suočili sa poteškoćama u otplati, radije su se opredeljivali za olakšice u otplati kreditnih obaveza tzv. moratorijum.

„Sa aspekta potreba, klijenti biraju kredite za refinansiranje kako bi sve svoje kreditne obaveze po kreditima, kreditnim karticama i dozvoljenom minusu objedinili u jednu mesečnu ratu uz povoljniju kamatnu stopu ali istovremeno i da bi uz refinansiranje obezbedili i dodatni keš za finansiranje svojih potreba“, kažu za Biznis.rs u ovoj banci.

Kada je reč o uslovima kredita za refinansiranje, NLB banka ove kredite odobrava bez troškova obrade, u iznosu od 100.000 do tri miliona dinara, na period od 13 do 71 mesec.

„Nominalna kamatna stopa je fiksna iznosi 8,30 odsto na godišnjem nivou za klijente koji prenesu zaradu na račun u NLB Banci uz godišnju efektivnu kamatnu stopu od 8,65 odsto. Za klijente koji ne primaju zaradu u NLB Banci u ponudi je kredit uz nominalnu fiksnu kamatnu stopu od 9,95 odsto, pri čemu godišnja efektivna kamatna stopa iznosi 10,46 odsto“, kažu u NLB.