Sve više Argentinaca izvor prihoda nalazi u reciklaži otpada

Suočavajući se sa stopom inflacije koja je na putu da premaši 100 odsto, Argentinci se bore da prežive tako što recikliraju otpad sa deponija i prodaju svoje stvari barter klubovima.

Južnoamerička zemlja u kojoj cene prete da dostignu najveći nivo još od perioda hiperinflacije 1990. godine, predstavlja najekstremniji slučaj čak i u ovoj situaciji u kojoj se borba protiv inflacije vodi širom sveta.

“Moj prihod više nije dovoljan”, kaže Serhio Omar (Sergio Omar), koji 12 sati dnevno pretražuje planine otpada u Luhanu, 65 kilometara izvan prestonice Buenos Ajres, u potrazi za kartonom plastikom i metalom koje prodaje.

Prema Omarovim rečima, cene hrane su u poslednjih nekoliko meseci porasle toliko da je teško prehraniti porodicu sa petoro dece, kao što je njegova. Kako kaže, raste broj ljudi koji dolaze na deponije u potrazi za materijalima koje mogu da prodaju kako bi preživeli, piše Reuters.

“Zbog krize ovde sada dolazi dvostruko više ljudi”, kaže Omar, objašnjavajući da prodajom reciklabilnog otpada može da zaradi između 2.000 i 6.000 pezosa (između 13 i 40 dolara).

Pre jednog veka Argentina je bila među najbogatijim zemljama sveta. Međutim, u poslednjih nekoliko godina ova zemlja, izlazeći iz jedne, ulazi u drugu krizu i neprestano se bori da ograniči inflaciju.

Sada, cene rastu najbržim tempom od devedesetih godina prošlog veka, a prate ih problemi do kojih je još ranije dovelo štampanje novca i začarani krug povećanih cena koji su kreirali biznisi, uz troškove za uvoz gasa i poljoprivredna đubriva.

Samo u septembru očekivani rast inflacije u ovoj zemlji je 6,7 odsto, navode analitičari u anketi koju je sproveo Reuters, a zvanični podaci će biti objavljeni krajem ove nedelje. To je navelo centralnu banku ove zemlje da podigne kamatne stope do 75 odsto, a postoji mogućnost da dođe do novih povećanja.

Nivo siromaštva je u prvoj polovini 2022. godine bio 36 odsto, dok je nivo ekstremnog siromaštva dostigao 8,8 odsto, što je oko 2,6 miliona ljudi. Programi državne pomoći sprečili su dalji rast, ali postoje zahtevi da se nastavi socijalnim davanjima i pored toga što su sredstva države ograničena.