Sve više organskih proizvođača u Srbiji

Čekovi sa podrškom od po pola miliona dinara danas su uručeni za deset najboljih projekata za razvoj organske proizvodnje u Srbiji koji su izabrani na 10. jubilarnom NLB KomBank Organic konkursu.

U konkurenciji 83 projekta organske proizvodnje deset ovogodišnjih pobednika konkursa su Adnan Tandir, Ana Čupić, Katarina Milosavljević, Milena Vasić, Milenko Dolovac, Pavle Ðorđević, Radan Munjić, Stefan Petrović, Zvonimir Ristić i socijalno preduzeće Radanska ruža.

Predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Vlastimir Vuković rekao je da je nagradama za deset organskih proizvođača dat skromni doprinos herojima koji na teži način proizvode i dolaze do kupaca, prenosi Tanjug.

„Oni su uporni upravo u tome da zemlja na kojoj rade bude organski obrađena, i da ostane i našim unucima i praunucima. To je nešto što su Komercijalna i NLB banka prepoznale i deset godina podržavaju“, rekao je on.

Dodao je da podrška banaka nije samo preko organik konkursa, nego i kroz kredite za organske proizvođače, ali i za male zanate koji ne mogu da se medijski predstave. Istakao je da je specifično za Komercijalnu banku i NLB banku, koje će se uskoro spojiti, što su apsolutni lideri u poljoprivrede gde imaju preko 30 odsto tržišnog učešća i preko 90.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava.

Predsednica Izvršnog odbra NLB Banke Jelena Živković istakla je da je ta banka započela sa organik konkursom još 2012. godine i da je još tada do sada, u deset godina konkursa, bilo preko 580 prijavljenih projekata, a u ovoj godini rekordnih 83.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ocenio je da sa ove dve banke postoji dobra, dvosmerna, saradnju te da najviše subvencija ka poljoprivredi ide preko njih, i izneo očekivanje da bi na sledećem 11. konkursu trebalo da 11 proizvođača organske hrane dobije nagradu.

On je ocenio da je organska proizvodnja jedan od najsvetlijih delova srpske poljoprivrede i naveo da je sadašnji izvoz od 40 miliona evra skoro deset puta veći nego pre deset godina, te da je sada u Srbiji organska proizvodnja na 21.000 hektara, a pre deceniju je to bilo do 5.000 hektara.

Najveći broj projekata u Zapadnoj Srbiji i Vojvodini

Šefovi stručne komisije koja je ocenjivala prispele prijave i izabrala pobednike profesori Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Snežana Oljača i Vladan Bogdanović istakli su da je izbor bio težak jer je svaki od 20 projekata koji su ušli u finale zaslužio nagradu.

Oljača je navela da su regionalno gledano prispeli projekti reflektovali stanje u organskoj proizvodnji koje najviše ima u Zapadnoj Srbiji i Vojvodini. Primetila je da je značajan broj prijava bio za stočarstvo, kao i da su se pojavili projekti za organsku kozmetiku i za razvoj i integraciju seoskog turizma sa organskom proizvodnjom.

Kroz nagrade, istakla je ona, data je podrška i organskim stočarskim proizvođačima iz zaštićenih područja prirode.

Profesor Vladan Bogdanović ocenio je da su u izboru deset najboljih odlučivale nijanse i dodao da su nagradu dobili vrhunski projekti. Prema njegovim rečima, u većini su porodična gazdinstva, tradicionalno poljoprivredno orijentisana, ali i nekoliko novih u poljoprivredi koji su se skroro povukli iz grada i posvetili organskoj proizvodnji.

Organska proizvodnja mesa, mleka, sira i kačkavalja

Radan Munjić koji organsku stočarsku proizvodnju ima u selu Brusnik na Goliji u parku prirode novčanu nagradu iskoristiće da poveća proizvodnju mesa i mleka.

„Planirano sam novac da uložim u objekat za preradu mleka i proizvodnju mlečnih proizvoda da bih jače išao na ovo tržište organskih proizvoda. Mada su ti proizvodi i do sada bili čisti, zdravi i organski jer su tamo čisti pašnjaci“, rekao je on.

Organskim ovčarstvom u Pirotu bavi se Zvonimir Ristić gde od stada 215 svrljiških ovaca dobija jaganjce, mleko, a pravi ovčiji sir i kačkavalj.

„Ovce čuvamo na planini. Od dobijenog novca kupiću prikolicu za izvoz organskog stajnjaka da bi poboljšali oranice, kao i opremu za mleko“, rekao je on. Sa njim rade i ćerke i nada se da će uspeti da poveća stado, a kao probleme navodi nedostatak radne snage i višak vukova koji prave strašan problem.

„Kupci su lokalna klanica gde dajemo jagnjiće, a mlekarska škola u Pirotu otkupljuje mleko za sir i kačkavalj. Sa otkupom naših proizvoda nemamo nikakav problem“, rekao je on.