Svemirski turizam kao biznis budućnosti

Milijarderi ne gube vreme na Zemlji, te su odlučili da se pozabave svemirom, odnosno da svoj kapital usmere na putovanja van naše planete. Iz toga je poslednjih godina proizašla jedna sasvim nova grana – svemirski turizam.

Ovaj vid turizma je, za sada, rezervisan samo za one ljude koji mogu da izdvoje nekoliko stotina hiljada dolara da bi doživeli jedinstveno iskustvo, i na taj način ušli u istoriju, kao retki koji su putovali u svemir.

I dok se pitamo ko će biti sledeći putnici, posle Džefa Bezosa (Jeff Bezos) i Ričarda Brensona (Richard Branson) koji su svoje planove realizovali pre nekoliko nedelja, naučni novinar Instituta za fiziku Slobodan Bubnjević za Biznis.rs kaže da su dvojica milijardera uspeli da ostvare svoj san, a i da započnu jednu vrstu novog biznisa, to jest nove mogućnosti za zaradu.

„U oba slučaja su to zapravo bili podorbitalni letovi, odnosno letovi koji idu ispod Karmanove linije, koja se nalazi na 100 kilometara iznad Zemlje, i koja predstavlja granicu između orbite i podorbite, a koja se smatra početkom svemira. Ne postoji jedinstveni konsenzus oko toga gde je tačna granica Karmanove linije, u Srbiji se smatra da je ona na 100 km, ali neke druge aeronautičke i avio asocijacije su usvojile drugačiju meru te linije, tako da postoje tvrdnje da je ona na 70 ili 150 km“.

Bubnjević dodaje da bi pravi izazov bio kada bi se letelica podgila na taj nivo da se kreće u Zemljinoj orbiti, ali da je za to potrebna druga tehnologija, za razliku od ove koja se koristi u prvim turističkim letovima u svemiru. U praksi imamo jednu sofisticiranu verziju avionskih letova koji su otišli dovoljno visoko.

„Ipak, ova putovanja otvaraju mogućnost pravog doživljaja pogleda na Zemlju, crno nebo, takođe postoji i kratak period bestežinskog stanja, što je isti osećaj ako se nesrećnim slučajem nađete u liftu koji pada“, objašnjava on.

Svemirski turizam doprinosi popularizaciji putovanja i afirmiše ovaj tip letova, ali utiče i na porast nivoa entuzijazma kod naučnika, jer je poslednjih godina došlo do širenja raznih teorija zavere, pre svega o obliku Zemlje, od pojedinih grupa ljudi na društvenim mrežama.

„Ovo je jedna zapravo biznis situacija gde kompanije ne troše velika sredstva, a onima koji putuju priređuju jedinstven doživljaj. Ovakva putovanja doprinose i tome da se pobiju razne teorije zavere pa i ona da je Zemlja ploča“, kaže naš sagovornik.

Svemirski turizam na jedan indirektan način pomaže dalja istraživanja, jer ako neko plati stotine hiljada dolara i doživi jedinstveno iskustvo, deo tog novca se ulaže u dalji razvoj ove vrste putovanja, ali i tehnologije koja ga prati.

Ulazak privatnog kapitala u ovaj vid biznisa je značajan, jer može da doprinese daljem razvoju nauke u smislu istraživanja o nekim budućim dalekim putovanjima ljudskih posada. Ali sa nivoa naučnog eksperimenta, naš sagovornik kaže da to ne donosi ništa novo.

„Ovi letovi kao naučni eksperiment ne donose ništa novo. Ruski astronaut Jurij Gagarin je prvi izveo orbitalni let i on je trajao 108 minuta tokom kojih je kružio oko Zemlje i to je svemirsko putovanje u pravom smislu te reči. Zbog toga se za ove podorbitalne letove ne može reći da su svemirska putovanja u pravom smislu te reči“, objašnjava Bubnjević.

Za turiste je u suštini nebitno da li je let podorbitalni ili orbitalni, ali je važno za kompanije koje izvode te letove da im prirede jedno vanserijsko iskustvo, a bilo bi zapravo tehnološki mnogo teže i skuplje organizovati orbitalne letove.

Svetski inženjeri smatraju da će ovaj vid turizma u godinama koje dolaze biti sve zastupljeniji, ali i da će cene pasti na red veličine krstarenja brodom, te jednog dana mogu postati uobičajene za one koji ne spadaju u grupu milionera i milijardera.