Aktivni građani ključni za jake institucije koje su osnova ekonomskog razvoja

Branimir Jovanović je ekonomista Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i stručnjak za Severnu Makedoniju i Srbiju. Njegovi trenutni istraživački interesi uglavnom obuhvataju ekonomsku nejednakost, siromaštvo, fiskalnu politiku, oporezivanje, socijalne politike, radna prava, kao i finansijske krize i oporavak nakon kriza.

Ranije se bavio istraživanjima monetarne politike, kreditne aktivnosti, deviznih kurseva, trgovine, direktnih stranih investicija (FDI), doznaka, održivosti tekućeg računa, prognoza, kao i cena nekretnina.

Bio je savetnik ministra finansija Severne Makedonije od 2017. do 2019. godine i istraživač u Centralnoj banci Severne Makedonije od 2007. do 2015. godine. Doktorirao je na Univerzitetu u Rimu „Tor Vergata“.

Pitali smo Branimira Jovanovića, šta je po njegovom mišljenju obeležilo 2024. godinu?

Događaj godine

– Protesti studenata. Nije čisto ekonomski događaj, ali i te kako ima uticaj na ekonomiju, jer su aktivni građani ključni za dobro vladanje i jake institucije, koje su, zauzvrat, osnova ekonomskog razvoja. To je uostalom jedna od glavnih teza Ačemoglua, Džonsona i Robinsona, ovogodišnjih dobitnika Nobelove nagrade za ekonomiju.

Ličnost godine

– Donald Tramp. Ne zato što ga volim, već zato što smatram da će imati ogroman uticaj na globalnu privredu i mnoge druge stvari. Ne verujem da će okončati rat u Ukrajini, povući Ameriku iz NATO-a ili uvesti carine od 20 odsto na sav uvoz u Ameriku, ali će neprestano pretiti i Ukrajini i evropskim državama da ih više neće podržavati, što će stvarati neizvesnost, i uvešće carine na pojedine proizvode, što će usporiti svetsku privredu. Biće i onih koji će profitirati od njegove vladavine, poput Elona Maska i ostalih milijardera, kao i kripto industrije. Ali većini ljudi će biti gore.

Najbolji poslovni potez godine

– Možda nije poslovni potez, ali je po meni najznačajniji ekonomski izveštaj koji je objavljen u poslednje vreme – izveštaj Marija Dragija o konkurentnosti evropske privrede. Poruka koju su verovatno svi čuli jeste da je Evropskoj uniji potrebno oko 800 milijardi evra dodatnih investicija svake godine kako bi držala korak sa Amerikom i Kinom. Izveštaj sadrži još mnogo toga, uglavnom poznatih stvari o kojima ekonomisti već neko vreme govore, ali koje se nažalost nikako ne sprovode. Možda se ni Dragijev izveštaj neće sprovesti, ali ćemo bar imati odgovor na pitanje zašto Evropa stagnira i polako gubi primat.

Promašaj godine

– Nemačka vlada. Kako su radili, dobro je da su pali. Loše je što se to dešava u trenutku kada nemačka privreda prolazi kroz najveću krizu u novije vreme. Još gore je to što nova vlada verovatno neće biti puno bolja. Nemačkoj su potrebne strukturne promene kako bi izašla iz ove krize – potreban im je novi model rasta, nova industrijska politika i ogromne investicije u energetiku. Da bi se to ostvarilo država mora trošiti, ali oni to nažalost ne mogu, jer imaju čvrsto fiskalno pravilo definisano u ustavu koje im vezuje ruke. Zato se bojim da će se stagnacija iz poslednjih nekoliko godina nastaviti i da će Nemačka, nažalost, imati izgubljenu dekadu – ili čak dekade – kao što je to bio slučaj sa Japanom.

Očekivanja u 2025. godini

– Biće to još jedna teška i neizvesna godina. Ono što će biti bolje u odnosu na prethodne dve je što se inflacija smirila i što su kamatne stope počele padati, a to će pozitivno uticati na potrošnju. Ono što će biti lošije je što je neizvesnost još veća nego ranije – ratovi u Ukrajini i Gazi se nastavljaju, ključa na mnogim mestima širom sveta, krize izbijaju preko noći, i niko ne zna šta nova američka administracija donosi. Ali, kao što kaže ona izreka – noć je najtamnija pred zoru, tako da se nadam da će uskoro početi svitanje.