Alphabet planira izdavanje stogodišnje obveznice

Alphabet planira da emituje izuzetno retku korporativnu obveznicu sa rokom dospeća od 100 godina, što bi bila prva prodaja tako dugoročne obveznice jedne tehnološke kompanije još od kraja 1990-ih.

Obveznica sa rokom dospeća od 100 godina biće denominovana u funtama sterlinga, zajedno sa još četiri tranše u istoj valuti, rekli su insajderi za Bloomberg. Ovaj posao, koji predstavlja prvo Alphabetovo izdanje obveznica u funtama, mogao bi da bude cenovno definisan već do kraja nedelje.

Reč je o prvoj prodaji duga sa ovako ekstremno dugim rokom dospeća od strane jedne tehnološke kompanije još od 1997. godine, kada je Motorola izdala obveznicu ovog tipa, pokazuju podaci koje je prikupio Bloomberg.

Tržištem obveznica sa rokom od 100 godina uglavnom dominiraju države i institucije poput univerziteta. Kada je reč o korporacijama, potencijalne akvizicije, zastareli poslovni modeli i tehnološka zastarelost čine ovakva izdanja veoma retkim.

Ipak, imajući u vidu ogroman obim zaduživanja koji je tehnološkim kompanijama potreban da bi ostale ispred konkurencije u trci za izgradnju kapaciteta u oblasti veštačke inteligencije, čak i ovako izuzetno retke ponude ponovo se pojavljuju na tržištu.

„Oni žele da privuku svaku moguću vrstu investitora, od onih iz strukturiranih finansija do investitora zainteresovanih za izuzetno dugoročne plasmane“, rekao je Gordon Ker, evropski makro strateg u agenciji KBRA. Glavni kupci obveznica sa rokom dospeća od 100 godina bili bi osiguravajuće kuće i penzioni fondovi, a „onaj ko danas preuzme obavezu plasmana verovatno neće biti isti koji će dočekati njenu otplatu“, dodao je.

Snažna tražnja britanskih penzionih fondova i osiguravača učinila je tržište obveznica u funtama ključnom destinacijom za emitente koji traže dugoročno finansiranje.

Ipak, izuzev državnih izdavalaca, samo su Electricite de France, Univerzitet Oksford i dobrotvorna fondacija Wellcome Trust do sada izdali obveznice sa rokom dospeća od 100 godina u ovoj valuti, prema podacima koje je prikupio Bloomberg.

Sve te dugoročne hartije emitovane su 2021. godine, kada su prinosi na visokokvalitetne obveznice u funtama dostigli najniži nivo ikada, pokazuju Bloombergovi indeksi. Zbog izuzetno visoke duracije, što je u trgovačkom žargonu mera osetljivosti cene na promene kamatnih stopa, sve se trenutno kotiraju znatno ispod nominalne vrednosti.

Obveznica sa najnižom kuponskom stopom među njima, koju je izdao Wellcome Trust, trenutno se kotira na 44,6 penija po funti, prema Bloombergovim podacima. Cene obveznica kreću se suprotno od prinosa.

A ne opstaju sve superdugoročne obveznice. Posrnuli trgovinski lanac J.C. Penney podneo je zahtev za bankrot 2020. godine, svega 23 godine nakon što je izdao obveznicu sa rokom dospeća od jednog veka.

Alphabetov mandat za izdavanje 100-godišnje obveznice dolazi uporedo sa višetranšnom prodajom na tržištu američkih dolara. Tehnološki gigant je ranije započeo promociju transakcije u sedam delova, za koju se očekuje da bude cenovno definisana kasnije danas. Takođe planira i prvo izdanje obveznica u švajcarskim francima, prema navodima druge osobe upoznate sa tim planovima.

Alphabet je poslednji put izašao na američko tržište obveznica u novembru, kada je prikupio 17,5 milijardi dolara u transakciji koja je privukla oko 90 milijardi dolara potražnje. U okviru tog izdanja prodao je i obveznicu sa rokom dospeća od 50 godina — najdužu korporativnu tehnološku obveznicu u dolarima prošle godine, prema Bloombergovim podacima — čija se vrednost dodatno poboljšala na sekundarnom tržištu. Kompanija je tada u Evropi izdala i obveznice u vrednosti od 6,5 milijardi evra (7,7 milijardi dolara).

Veliko izdanje duga dolazi manje od nedelju dana nakon što je Alphabet saopštio da će njegovi kapitalni rashodi ove godine dostići i do 185 milijardi dolara — dvostruko više nego prošle godine — kako bi finansirao svoje ambicije u oblasti veštačke inteligencije.

Druge tehnološke kompanije, uključujući Meta Platforms i Microsoft, takođe su najavile ogromne planove potrošnje za 2026. godinu, dok Morgan Stanley procenjuje da će zaduživanje velikih kompanija za računarstvo u oblaku, poznatih kao hiperskejleri, ove godine dostići 400 milijardi dolara, u odnosu na 165 milijardi dolara u 2025. godini.

Ipak, izdavanje obveznice sa rokom dospeća od 100 godina verovatno će ostati retkost.

„Teško je reći da li će to postati uobičajena praksa“, rekao je Ker iz KBRA. „To zapravo nije naročito često ni na tržištu državnih obveznica.“