Bitcoin se u uslovima visokih kamata takmiči za status sigurne luke

Cena najveće kriptovalute bitcoin u prethodna dva dana se blago stabilizovala i porasla za skoro 3.000 dolara, ali se pred sastanak američkih Federalnih rezervi (Fed) i dalje trguje ispod 90.000 dolara, dok se tržišta spremaju za signal o kamatnoj stopi koji bi trebalo da ojača stav o dugoročnim cenovnim kretanjima na tržištima kapitala.

Analitičari trenutno tržište ocenjuju kao defanzivno zbog smanjene volatilnosti, a kretanje cene pokazuje vidnu opreznost investitora.

Najveća kriptovaluta se od jutros trguje na nivou od oko 89.000 dolara, dok je proteklih nedelju dana oscilirala na nižim cenovnim nivoima, nakon što je početni rast u januaru zaustavljen. Celo kripto tržište prati ovaj trend.

„Podaci o tranferu novca pokazuju da se direktna kupovina i prodaja stabilizovala, ali je i dalje veoma slaba. Tržište trenutno miruje i ne zna se u kom pravcu će krenuti, pa je neophodno biti veoma oprezan. Investitori su zauzeli odbrambeni stav i ne trguju aktivno, a zanimljivo je da čak nema ni povećanog interesovanja za zaštitu od rizika kroz klađenje na pad cena“, ocenjuje situaciju na kripto tržištu pred sastanak Feda za Biznis.rs kripto analitičar Ivan Andrejević.

Iako se smanjuje broj onih koji trguju pozajmljenim novcem (leveridž), činjenica da se prodajni pritisak smiruje i da investitori više ne traže masovno zaštitu od pada cena (hedžing) pokazuje da je tržište i dalje veoma oprezno, ali i nestabilno.

Andrejević ističe da pravi oporavak sada zavisi od povratka kupaca i novog priliva kapitala kroz investicione fondove (ETF).

Šta je uticalo na pad cena?

Na pad cena uticali su pre svega institucionalni investitori jer je prošle nedelje registrovan odliv od 1,7 milijardi dolara, što potvrđuje njihov defanzivan stav. Američki spot bitcoin ETF-ovi su zabeležili pet uzastopnih dana neto odliva, sa više od 1,3 milijarde dolara koji su napustili tržište. Ovi podaci upućuju na zaključak da se institucionalna potražnja ohladila.

„Bitcoin se povukao za više od oko 10 odsto od svog vrhunca iz sredine januara kada je cena bila nešto ispod 98.000 dolara. Mislim da su tržišta opcija zabeležila izraženo opadanje u kratkoročnom roku i ovo je obrazac koji ukazuje na taktičko povlačenje novca, a ne na zamenu srednjoročnog ili dugoročnog trenda”, smatra analitičar i dodaje da očekivanja za širu strukturu tržišta ostaju nepromenjena uprkos povećanoj kratkoročnoj nestabilnosti.

Kada se pogleda iz perspektive makroekonomije, pad cene bitcoina ispod 90.000 dolara i pad potražnje na tržištu kriptovaluta uopšte mnogi tumače kao otežavajuću okolnost u slučaju da kamatne stope ostanu duže na ovom visokom nivou.

Ivan Andrejević smatra da bi duže održavanje kamatnih stopa u 2026. godini podiglo prepreku za rizičnu imovinu, zbog čega bi bitcoin bio primoran da se direktnije takmiči sa prinosima od skoro četiri odsto na trezorske obveznice koje se smatraju najsigurnijom investicijom.

U tom okruženju, ovaj kripto novčić bi sve više delovao kao sigurno utočište za čuvanje novca, a ne kao imovina koja sakuplja višak likvidnosti.

Vreme lake zarade je prošlo

„Bitcoin više ne može da raste samo zato što na tržištu ima viška para koji ljudi ne znaju gde da potroše. Vreme kada su velike institucije lako i brzo zarađivale u 2025. godini je prošlo. Ulazimo u fazu gde će se ulagati mnogo pametnije i pažljivije, samo u ono što zaista vredi, što bi dodatno uticalo na čišćenje kripto tržišta od loših i neprofitabilnih projekata”, smatra naš sagovornik.

Geopolitička neizvesnost, najave novih carina i koncentrisani rizik zarade u akcijama velikih kompanija gurnuli su investitore ka tradicionalnim utočištima kao što su zlato i sve više srebro, plemeniti metali koji i dalje cenama ruše rekorde.

Čini se da je strah od krize naveo trgovce da se okrenu od kriptovaluta ka robama i tako smanje svoju izloženost riziku.

Andrejević je mišljenja da su sva tržišta postala osetljivija na trenutna događanja, kako se višestruki makro rizici gomilaju.

“Cena zlata dostiže nove maksimume, ali u njega investiraju pretežno države, banke, institucije i veliki investitori. Međutim, malim i srednjim investitorima, kompanijama i drugima na koje takođe utiče politička i regulatorna neizvesnost je pristupačniji i lakši za čuvanje bitcoin, pa smatram da će verovatno ostati stabilan sa dugoročnim rastom. Kratkoročno kretanje cena odlukom Feda neće puno uticati na način na koji se uslovi likvidnosti i sklonost ka riziku razvijaju”, ocenjuje kripto analitičar.

Federalne rezerve najverovatnije će na ovonedeljnoj sednici ostaviti kamatne stope nepromenjene, o čemu praktično postoji konsenzus tržišta, a takvog mišljenja je i profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.

On je za Biznis.rs kazao da je ključni argument da većina glasova bude za zadržavanje postojeće kamatne stope, a ne za njeno smanjenje, u vezi sa najnovijim podacima da se beleži snažna ekspanzija kapitalnih investicija. Takođe, broj radnih mesta se postupno povećava, a očekuje se i dalja ekspanzija ulaganja korporacija na osnovu zakona o porezima i potrošnji, poznatog i kao „One big beautifull bill act“.

Perspektive rasta američke privrede su solidne, pa nema potrebe da se koriguje kamatna stopa u funkciji podsticanja privrede, ocenio je profesor Đukić.