Cena zlata premašila granicu od 4.000 dolara po unci

Cena zlata probila je granicu od 4.000 dolara po unci po prvi put, jer su zabrinutosti zbog stanja američke ekonomije i mogućeg zatvaranja vlade dale novi zamah snažnom rastu cene ovog plemenitog metala.

Ovo je važna prekretnica za zlato, koje sada ostvaruje prinose koji nadmašuju one na akcijskim tržištima u ovom veku. Cena zlata je porasla više od 50 odsto od početka godine, usled neizvesnosti u vezi sa svetskom trgovinom, nezavisnošću Federalnih rezervi i fiskalnom stabilnošću Sjedinjenih Američkih Država, piše Bloomberg.

Pojačane geopolitičke tenzije takođe su doprinele rastu potražnje za sigurnim ulaganjima, dok centralne banke nastavljaju da kupuju zlato ubrzanim tempom.

Ovaj rast je dodatno dobio na značaju kako investitori traže zaštitu od mogućih potresa na tržištu, nakon zastoja u finansiranju vlade u Vašingtonu. Početak ciklusa ublažavanja monetarne politike od strane Feda takođe je pogodovao zlatu, koje ne donosi kamatu.

Investitori su reagovali i masovnim ulaganjima u fondove kojima se trguje na berzi (ETF-ove) zasnovane na zlatu, koji su u septembru zabeležili najveći mesečni priliv u više od tri godine.

„Probijanje granice od 4.000 dolara za zlato nije samo izraz straha — to je i pitanje preraspodele kapitala“, rekla je Čaru Čanana (Charu Chanana), analitičarka u Saxo Capital Markets. „Dok su ekonomski podaci u zastoju, a smanjenje kamata na horizontu, realni prinosi slabe, dok akcije fokusirane na veštačku inteligenciju deluju prenaduvano. Centralne banke su postavile osnovu za ovaj rast, ali sada maloprodajni investitori i ETF-ovi vode sledeću fazu.“

Vrednost zlata jutros je dodatno porasla za 1,1 odsto, dostigavši 4.031 dolara po unci.

Skokovi cene zlata obično prate šire ekonomske i političke potrese. Žuti metal je prešao granicu od 1.000 dolara po unci nakon globalne finansijske krize, 2.000 dolara tokom pandemije korona virusa, i 3.000 dolara kada su planovi o uvođenju carinskih tarifa administracije Donalda Trampa (Trump) uzdrmali svetska tržišta u martu.

Plemeniti metal sada je premašio 4.000 dolara u trenutku kada, između ostalog, Tramp pojačava pritisak na Federalne rezerve, uključujući pretnje predsedniku Feda Džeromu Pauelu (Jerome Powell) i pokušaje da smeni guvernerku Lizu Kuk (Lisa Cook) — što predstavlja najjasniji test nezavisnosti američke centralne banke do sada.

Popustljivi Fed koji bi smanjio kamatne stope i podstakao veću inflaciju mogao bi stvoriti idealne uslove za zlato. Zlato se tradicionalno smatra zaštitom od inflacije, ali ga visoke kamatne stope obično sputavaju jer čine gotovinu i obveznice privlačnijim ulaganjima.

„Očekujemo da će zlato dostići ciklični vrhunac kada bude najveća zabrinutost tržišta zbog nezavisnosti Feda“, napisali su analitičari Macquarie Bank Ltd. u belešci od 30. septembra. „U slučaju, međutim, da kompromitovani Fed napravi očigledne greške u politici, performanse zlata bi, naravno, bile još snažnije.“

Zlato je na putu da ostvari najbolju godišnju performansu još od 1970-ih, decenije u kojoj su brza inflacija i kraj zlatnog standarda izazvali petnaestostruki rast vrednosti metala. Tada je predsednik SAD Ričar Nikson (Richard Nixon) vršio pritisak na Fed da snizi kamate, a centralna banka činila je samo „ograničene napore“ da očuva nezavisnost, čime je, iz političkih razloga, omogućila pojavu nestabilne inflacije.