Cene nafte Brent pale za dva dolara, nafta iz Omana dostigla 150 dolara

Cene nafte pale su u sredu za više od dva dolara po barelu, nakon snažnog rasta dan ranije, nakon što su vlasti Iraka i kurdske vlasti postigle dogovor o nastavku izvoza nafte preko turske luke Džejhan u Turskoj, što je donekle ublažilo zabrinutost oko snabdevanja sa Bliskog istoka.

Ipak, budući da nema znakova smirivanja sukoba SAD i Izraela sa Iranom, koji je gotovo zaustavio izvoz nafte iz regiona, cena referentne nafte Brent stoji iznad 100 dolara po barelu već četiri dana zaredom, prenosi Reuters.

Posle rasta za više od tri procenta u utorak, cena nafte Brent pala je u sredu ujutru za oko 1,25 odsto nao ko 102 dolara za barel, dok se američkom naftom WTI trgovalo po ceni višoj od 93 dolara za barel, nakon pada cene za oko 2,70 procenata.

Istovremeno, nafta iz Omana dostigla je rekordnu cenu, višu od 150 dolara za barel, dok kupci širom sveta pokušavaju da nadomeste nedostatak isporuka iz Persijskog zaliva. Visoka cena je posledica snažne konkurencije za kupovinu malih količina koje se transportuju sa Bliskog istoka, prenosi Financial Times.

Ministar nafte Iraka, Hajan Abdel-Gani, izjavio je da bi isporuke preko turske luke Džejhan trebalo da počnu u sredu ujutru, uz plan da se transportuje najmanje 100.000 barela dnevno. Analitičari ocenjuju da je ova vest donekle smirila tržište, jer je svaki dodatni izvor snabdevanja u trenutnim okolnostima značajan. Ipak, ističu da se tržište i dalje nalazi u okruženju visokih cena, oko 100 dolara po barelu, dok kriza oko Ormuskog moreuza i dalje traje.

Proizvodnja nafte iz glavnih južnih naftnih polja u Iraku pala je za oko 70 procenata, na svega 1,3 miliona barela dnevno, jer je sukob sa Iranom praktično zatvorio Ormuski moreuz, kroz koji inače prolazi oko 20 odsto svetske nafte.

Iran je potvrdio da je njegov bezbednosni zvaničnik Ali Laridžani poginuo u izraelskom napadu, što ga čini najvišim zvaničnikom ubijenim od početka rata, nakon vrhovnog vođe Ali Hameneia. Jedan visoki iranski zvaničnik naveo je da je novi vrhovni vođa odbio predloge za smirivanje sukoba koje su prenosile posredničke zemlje.

Vojska SAD saopštila je da je gađala ciljeve duž iranske obale kod Ormuskog moreuza, jer su iranske protivbrodske rakete predstavljale pretnju međunarodnoj plovidbi. Neki analitičari smatraju da bi ubistvo Laridžanija i američki napadi mogli povećati šanse za brži kraj sukoba, ali situacija ostaje neizvesna.