Cene nafte najviše u poslednje tri nedelje

Cena nafte porasla je u utorak iznad 110 dolara po barelu prvi put u poslednje tri sedmice, nakon što pregovori između SAD i Irana nisu postigli napredak, što povećava strahovanja da će isporuke energenata kroz Ormuski moreuz i dalje biti ograničene.

Nafta tipa Brent Crude tokom dana dostigla je cenu od 112,7 dolara po barelu, pre nego što je završila trgovanje na oko 111 dolara, što je rast od skoro 3 odsto. Američka nafta WTI približila se nivou od 100 dolara po barelu. Rast cena nastavljen je u sredu, kada je cena Brent nafte premašila 113 dolara po barelu, a WTI nafte 101 dolar.  

Bela kuća saopštila je da američki zvaničnici razmatraju novu iransku ponudu za moguće pregovore, ali da Vašington i dalje insistira na svojim ključnim uslovima, uključujući sprečavanje Irana da razvije nuklearno oružje, prenosi Financial Times.

Portparolka Bele kuće Karolajn Levit rekla je da je predsednik SAD Donald Tramp (Donald Trump) održao sastanak sa timom za nacionalnu bezbednost kako bi razmotrio iranski predlog, dok je američki državni sekretar Marko Rubio izjavio da i dalje postoje ozbiljna pitanja oko iranskog nuklearnog programa.

Tržišta su reagovala nervozno jer investitori očekuju da bi produženi poremećaji u Ormuskom moreuzu mogli dodatno da poguraju cene energije i inflaciju širom sveta. Analitičari upozoravaju da bi duže zatvaranje Ormuskog moreuza moglo ozbiljno da uspori svetsku ekonomiju i dodatno poveća troškove energije, transporta i finansiranja.

Cena nafte je tokom rata već snažno porasla, sa manje od 60 dolara početkom godine do gotovo 120 dolara, nakon što je Iran praktično blokirao saobraćaj kroz Ormuski moreuz i napadao energetska postrojenja u Persijskom zalivu.

Delimično smirivanje cena usledilo je nakon vesti da Ujedinjeni Arapski Emirati planiraju izlazak iz OPEC-a, ali je tržište i dalje ostalo pod snažnim pritiskom.

Rast cena nafte ponovo je pokrenuo očekivanja da će centralne banke možda morati dodatno da povećavaju kamatne stope kako bi obuzdale inflaciju. Zbog toga su prinosi na državne obveznice porasli u SAD, Evropskoj uniji i Velikoj Britaniji.