COP30 bez zvanične delegacije SAD

Dok se svetski lideri učesnici Klimatske konferencije UN – COP30 okupljaju u brazilskom gradu Belemu poznatom kao „kapija Amazona“ gde će u narednih 11 dana razgovarati o sprovođenju mera za drastično smanjenje emisije štetnih gasova i planovima za prelazak na održive izvore energije, početak skupa obeležen je vestima da Sjedinjene Američke Države neće poslati zvaničnu delegaciju u Brazil.

Bogate zemlje su izgubile entuzijazam za borbu protiv klimatske krize, dok Kina ubrzano preuzima vođstvo u proizvodnji i korišćenju čiste energije, izjavio je predsednik konferencije COP30, brazilski diplomata Andre Korea do Lago. On je poručio da bi više zemalja trebalo da slede kineski primer umesto da se žale što ne mogu da joj pariraju u konkurenciji, prenosi Guardian.

„Na neki način, smanjenje entuzijazma globalnog severa pokazuje da se globalni jug pokreće. To se ne dešava samo ove godine, taj proces traje već godinama, ali sada ima mnogo veću vidljivost“, rekao je Korea do Lago novinarima u Belemu. Kao primer je naveo Kinu — najvećeg svetskog emitera gasova sa efektom staklene bašte, ali i najvećeg proizvođača i potrošača energije sa niskim ugljeničnim otiskom.

„Kina nudi rešenja koja nisu samo za nju, već za čitav svet. Solarni paneli su sada mnogo jeftiniji i toliko konkurentni u odnosu na fosilna goriva da su postali svuda prisutni. Ako razmišljate o klimatskim promenama, to je dobra vest“, rekao je braziliski diplomata.

Na konferenciji učestvuju ministri i visoki zvaničnici iz 194 zemlje, a glavni cilj je da se pronađe način da svet ostane u okvirima zagrevanja od 1,5 stepeni Celzijusa, što je granica utvrđena Pariskim sporazumom iz 2015. godine. Delegati će pokušati da postave jasan plan za postepeno ukidanje fosilnih goriva i da osiguraju finansijsku pomoć siromašnijim zemljama koje se najteže nose sa posledicama klimatskih promena.

U fokusu će biti nacionalni planovi za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, koji trenutno vode ka globalnom zagrevanju od 2,5 stepeni, što bi imalo katastrofalne posledice.

Zemlje najugroženije klimatskim promenama traže da se izradi globalna mapa puta za dublje i brže smanjenje emisija, kako bi se ciljevi iz Pariskog sporazuma uopšte mogli dostići.

Uprkos višemesečnim naporima Brazila da izbegne sukobe oko dnevnog reda konferencije, već prvog dana očekuju se oštre rasprave o tome na čemu treba da bude fokus i koje teme treba izostaviti. Iako su bogate države na prošlogodišnjem samitu obećale 300 milijardi dolara za pomoć zemljama u razvoju u suočavanju sa klimatskim posledicama, ni jedan dolar iz tog fonda do sada nije isplaćen.

Siromašnije zemlje traže garancije da će im bogate države isplatiti obećana sredstva za ublažavanje posledica klimatskog kolapsa. Na stolu će biti i plan za globalni prelazak sa fosilnih goriva na održive izvore energije.

Gotovo sve zemlje članice UN učestvuju, ali SAD ove godine neće imati zvaničnu delegaciju, što je neuobičajeno. „Predsednik direktno razgovara sa svetskim liderima o energetskim pitanjima“, saopštila je Bela kuća, navodeći da Donald Tramp (Donald Trump) ovog puta neće poslati visoke predstavnike, prenosi ABC.

Na dan početka svog drugog mandata, Tramp je potpisao naredbu o povlačenju SAD iz Pariskog sporazuma, što će formalno stupiti na snagu 27. januara 2026.

Uz to, američka vlada je u zastoju zbog najdužeg „shutdowna“ u istoriji, pa savezni zvaničnici ne mogu da putuju. Istovremeno, kineski ministar ekologije Huang Runćiu istakao je posvećenost Pekinga ostvarenju klimatskih ciljeva pre roka.

Organizatori su skup nazvali „Globalni mutirao za održivost“, koristeći portugalsku reč mutirao, što znači zajednički, kolektivni napor za postizanje zajedničkog dobra. Lideri COP30 žele da ova konferencija uđe u istoriju kao „COP implementacije i adaptacije“. Međutim, izveštaji UN-a i nezavisnih organizacija upozoravaju da postoji ogroman jaz između onoga što zemlje obećavaju i onoga što je stvarno potrebno da bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.