Direktorka MMF-a upozorila na moguće razorne posledice AI na tržište rada

Na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard nastojala je da ublaži zabrinutost zbog mogućeg „rascepa“ globalnog poretka, poručivši da se svet nalazi u fazi prilagođavanja, a ne potpunog loma.

Suprotno tom smirenom tonu, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorila je da se globalno tržište rada suočava sa ekspanzijom veštačke inteligencije koji bi mogao imati razorne posledice po milione radnih mesta.

Georgijeva je upozorila da veštačka inteligencija već sada snažno menja tržište rada i da će njen uticaj u narednim godinama biti još dublji. Prema istraživanjima MMF-a, oko 60 odsto radnih mesta u razvijenim ekonomijama biće pogođeno upotrebom AI tehnologije, neka će biti unapređena, neka transformisana, a neka potpuno nestati. Na globalnom nivou taj procenat iznosi oko 40 odsto, prenosi Guardian.

U razvijenim zemljama, kako navodi Georgijeva, već sada je svako deseto radno mesto „ojačano“ veštačkom inteligencijom. Ljudi na tim pozicijama imaju veće plate, troše više i time podstiču lokalnu ekonomiju, od ugostiteljstva do usluga. Međutim, iza tog pozitivnog efekta kriju se ozbiljni problemi.

Prvi je udar na početne, ulazne poslove. Upravo ti poslovi najčešće nestaju, što mladima otežava da uđu na tržište rada i izgrade karijeru. Drugi, i po Georgijevoj opasniji, jeste pritisak na radna mesta koja AI ne dodiruje. Ta radna mesta postaju slabije plaćena, što direktno pogađa srednju klasu. „Srednja klasa će, neminovno, biti pogođena“, upozorila je direktorka MMF-a.

U istom tonu upozorenja, Kristin Lagard skrenula je pažnju na rastuću nejednakost u raspodeli bogatstva. Ako se taj problem ignoriše, rekla je, svet ulazi u ozbiljne nevolje. Njen stav se poklopio sa apelom koji je ranije ove nedelje uputilo skoro 400 milionera i milijardera iz 24 zemlje, tražeći veće poreze za najbogatije.

Lagard je upozorila i da bi ekspanzija veštačke inteligencije mogla da posustane ukoliko svet postane manje kooperativan. AI zahteva ogromne količine kapitala, energije i podataka, a bez međunarodne saradnje svega toga biće manje. „Moramo zajedno da definišemo nova pravila igre“, rekla je, priznajući da se svet nalazi u svojevrsnoj klopci.

Govoreći o globalnom poretku, Lagard je umanjila strahove od njegovog potpunog pucanja. Iako je priznala da je neophodno imati „plan B, pa čak i više planova B“, ocenila je da je prerano govoriti o raskidu svetskog sistema, jer su zemlje i dalje duboko međusobno zavisne. Zadatak centralnih bankara i ekonomista, naglasila je Lagard, jeste da razlikuju stvarne signale od buke.

U emotivnijem tonu, Lagard je dodala da ima duboko poverenje i naklonost prema američkom narodu, uz uverenje da će na kraju prevladati zajedničke, duboko ukorenjene vrednosti.