Đorđa Meloni kao „čovek za vezu“ sa Trampom

Dok je Španija, pod vođstvom Pedra Sančesa (Pedro Sánchez), postala „spojnica“ EU i Kine, pretvarajući tako zemlju u „most“ između dve velike svetske ekonomije, Đorđa (Giorgia) Meloni, italijanska premijerka, počela je da figuriše kao „čovek za vezu“ između EU i Sjedinjenih Američkih Država.

Jedan od retkih evropskih lidera koji su prisustvovali inauguraciji Donalda Trampa (Donald Trump), Meloni je bila i prva koja je rekla da „EU mora da smiri temperament“, „stane na loptu“ i ispregovara sa Trampom dogovor o tarifama, umesto da se igra „milo za drago“.

Briselski „Politico“ navodi da Melonijeva konačno ima priliku da pokaže da je prijateljstvo sa nestabilnim stanarom Bele kuće bilo vredno truda. Dok leti za Vašington ove nedelje italijanska premijerka će pokušati da ubedi predsednika SAD Donalda Trampa da ne nameće nove carine koje bi zadale ozbiljan ekonomski udarac Evropi – i potencijalno smrtonosni udarac italijanskim izvoznicima.

Lično angažovanje Melonijeve u odnosima sa Trampom izazvalo je nervozu u drugim prestonicama EU, ali kako se blok suočava sa potencijalno pogubnim trgovinskim ratom čak i njene najopreznije kolege dolaze na ideju da je ona možda jedini evropski lider kojeg je Tramp spreman da sluša.

Igra brojki – velikih brojki

Italijanski izvoz je počeo da posustaje, s obzirom na to da ga čini mnogo više od lepih odela i skupih automobila. Iz Italije u SAD putuju mnoge stvari, a većina njih je na „skupljem i luksuznijem delu kupovnog spektra”, kao sinonim za kvalitet. Odeća, obuća i proizvodi od kože čine najveći deo italijanskih izvoznih proizvoda. Brendovi kao što su Gucci, Prada i Ferragamo su poznata imena u SAD, a tu su i nakit i naočare (Luxottica).

Italija je takođe poznata po svojim preciznim mašinama, posebno za preradu hrane, pakovanje i industrijsku automatizaciju. Američki proizvođači i agro-preduzeća, naročito na Srednjem Zapadu – Trampovoj izbornoj bazi, često uvoze italijanske mašine zbog njihove pouzdanosti i dizajna.

Luksuzni i sportski automobili (Ferrari, Lamborghini, Maserati) su kultni izvozni proizvodi o kojima nije potrebno trošiti reči, a tu su i motocikli (Ducati). Vino, maslinovo ulje, testenine, sir, suhomesnati proizvodi – ceo gurmanski paket „cveta” u SAD. Recimo, prosecco je posebno eksplodirao u popularnosti u poslednjih nekoliko godina. Italijanski nameštaj, osvetljenje i kućni dekor su popularni zbog svoje prefinjene izrade i moderne estetike. Italija takođe ima snažan farmaceutski i biomedicinski proizvodni sektor koji izvozi u američke zdravstvene ustanove i laboratorije.

Dakle, nije samo šminka, u igri su milijarde u sektorima koji nisu tako javni kao Gucci tašnice ili Armani odela. A tu će Melonijeva pokušati da odigra pametno.

SAD su treći po veličini trgovinski partner Italije, posle Nemačke i Francuske. Italijanski izvoz u SAD je 2023. godine premašio 60 milijardi evra i rastao je zahvaljujući potražnji za kvalitetom, dizajnom i nišnim proizvodima.

Lični kontakt i ideološka usklađenost

U ovom trenutku EU ima manje od tri meseca da ubedi Trampa da ne uvede carine od 20 odsto na sav izvoz u SAD. Svima je jasno da je „umetnik dogovora”, kako je Tramp sebe samoreklamerski nazvao, ostavio taj „vremenski prozor” da se ispregovara nešto bolje. EU i dalje podleže Trampovoj osnovnoj tarifi od 10 procenata, plus namet od 25 procenata na čelik, aluminijum i automobile. Prethodni pokušaji drugih evropskih lidera da pokolebaju predsednika – laskanjem, pretnjama ili obećanjima da će kupovati više američkog gasa – nisu doveli ni do čega.

Melonijeva je jedan od retkih lidera EU koji su ideološki usklađeni sa Trampom (nacionalizam, konzervativne vrednosti, skepticizam prema EU birokratiji), što joj daje potencijalnu ulogu mosta. Ali da li će to biti dovoljno da ublaži njegov stav? Ili je potrebno još pokornosti EU, kako navodi Politico?

Oboje su duboko naklonjeni nacionalizmu u stilu „Amerika/Italija na prvom mestu“. Oboje su oprezni prema masovnim migracijama i kritični prema globalističkim institucijama. Imaju i ličnu hemiju: Tramp više ceni lojalnost i ideološku usklađenost u odnosu na zvanične diplomatske protokole. Meloni bi mogla da ga šarmira tamo gde Makron ili drugi lideri EU ne mogu.

Ovde se postavlja pitanje može li realno Italija imati ulogu „srednje sile”? Italija je u NATO-u, G7 i EU, ali nije dominantna ni u jednoj grupaciji, što može biti prednost kada se igra igre posrednika. Melonijeva bi se mogla predstaviti kao pragmatičan transatlantski partner, posebno u odbrani, jer nije eksponirana kao recimo Makron. Ona je, takođe, uložila vreme u odnose u Vašingtonu, posebno sa republikancima u Kongresu, a Italija je pod njom povećala potrošnju na odbranu – što je Trampov prioritet.

Francuzima se ovo „soliranje” nije dopalo, a mora se imati u vidu još jedna stvar – Tramp želi ustupke od cele EU, ne samo od delova. Njegove ideje su još uvek da se EU energetski okrene SAD i da se tehnološki okrene od Kine.

Ne dele svi u EU entuzijazam za bilo koju od ove dve stavke, a još manje za teme koje je ranije spominjao Piter Navaro (Peter Navarro) – da EU ukine PDV i propise o bezbednosti hrane, čime bi tržište bilo preplavljeno GMO-proizvodima iz SAD i govedinom kljukanom hormonima.

Ima li realnih šansi za to?

Delom akcije Melonijeve odražavaju užas Italije zbog mogućnosti da izgubi svoje istorijski bliske veze sa SAD, koje Italija vidi kao osiguranje od francusko-nemačke osovine koja dominira poslovima EU. Za razliku od drugih evropskih lidera, ona veruje da se sa Trampom još uvek može razumeti i da su njegove trgovinske pretnje tek nešto više od drske pregovaračke taktike, smatraju u Rimu, a prenosi Politico.

Ako postoji nemačko-francuska osovina, zašto nikada nije postojala italijansko-španska osovina? Dobro pitanje, ali sada je malo verovatno da se aktivira, jer su Italija i Španija dve zemlje EU sa najdramatičnije suprotstavljenim političkim i ekonomskim stavovima.

Tramp vidi EU kao nefer trgovinski blok i da EU izvlači veliki suficit iz odnosa sa SAD – u slučaju Italije to je čak 40 milijardi evra, odmah iza Nemačke i Irske. Španija ni ovde nije saveznik – ona čak ima deficit sa SAD od šest milijardi evra i „baš je briga” za Trampove tarife, u poređenju sa Italijom koja je hiperosetljiva.

Melonijeva bi se, u krajnjem slučaju, možda mogla izboriti da ga natera da izdvoji Italiju iz tog okvira, posebno ako tenzije u Briselu eskaliraju. Ukoliko je to uopšte moguće, jer je trenutno za ekonomsku politiku odgovoran Brisel i Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen). Da li će Melonijeva uspeti ”mekim pristupom” da uradi nešto za celu EU, a ne samo za sebe? U evropskim prestonicama su oči uprte u ovaj sastanak – ako uspe, biće to dobra vest za sve.

„Politika i ekonomija su stvari ličnih kontakata, a ne kompleksnih pregovora sa bezličnim entitetima”, kažu podržavaoci ovog „soliranja” Melonijeve.

Ako Meloni postane neka vrsta „šaptača Trampu“ unutar EU mogla bi dramatično da podigne profil Italije – delujući kao kanal između EU i potencijalno neprijateljske Trampove administracije. Ali, to je rizično balansiranje, posebno pošto se Italija oslanja i na odbranu SAD i na finansiranje EU.