Đukić: Fed će verovatno sniziti ključnu kamatu i zadržati oprez

Verujem da će predsednik američke centralne banke Džerom Pauel (Jerome Powell) pokušati da ubedi ostale članove Saveta guvernera i Fedov komitet za otvoreno tržište (FOMC) da se uzdrže od daljeg smanjenja ključne kamatne stope ili da eventualno dođe do smanjenja za 0,25 odsto i da to bude poslednje u ovoj godini, ocenio je za Biznis.rs Đorđe Đukić, redovni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Fed će u sredu odlučivati o ključnoj kamatnoj stopi, koja je trenutno u rasponu između 4,00 i 4,25 odsto nakon što je na prethodnom zasedanju u septembru FOMC doneo odluku o njenom smanjenju za 0,25 procenata, prvi put u ovoj godini – nakon dva smanjenja od po 0,25 i jednog od 0,50 odsto u prošloj godini.

Tržišta očekuju da će Federalne rezerve ove nedelje ponovo smanjiti kratkoročne kamatne stope u SAD za četvrtinu procentnog poena, kako bi sprečile dalje usporavanje tržišta rada, verujući da to verovatno neće biti poslednje smanjenje u ovom ciklusu.

„Dve ravni su bitne za razmatranje smanjenja kamatne stope. Prvo, članovi odbora guvernera koje je Tramp imenovao će i dalje agresivno zastupati smanjenje ključne kamate, pri čemu oni još nemaju većinu, ali pritisak je očit. Druga ravan je vezana za procenu Feda da li prilikom odluke u oktobru treba dati veću važnost inflatornim pritiscima ili tržištu rada, jer bi smanjenje kamatne stope uticalo na rast stope zaposlenosti“, naveo je profesor Đukić.

Podaci pokazuju da broj novih prijava za naknadu za nezaposlene raste, što ukazuje da se potražnja za radnom snagom hladi, iako je zbog obustave rada američke vlade odloženo objavljivanje većine zvaničnih ekonomskih podataka, uključujući i stopu nezaposlenosti koja je u avgustu iznosila 4,3 procenta.

„Nije problem što je mala tražnja za radnom snagom u SAD, nego u njenoj kvalifikacionoj strukturi, a ponuda je sve manja zbog zakona o imigraciji, što znači da će to biti faktor koji će podizati troškove. Postoji i ono što je uvek prisutno u uslužnom sektoru, nedovoljna ponuda radne snage. Postoji kontrafaktor – pokušaj kompenzovanja veštačkom inteligencijom“, istakao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, ne sme se izgubiti iz vida ni činjenica da su prosečne carine u SAD ukupno povećane za 17 do 18 odsto u poslednjih 20 godina. Đorđe Đukić naglašava da su korporacije delimično umanjile troškovni udar smanjujući svoju profitnu stopu, kako bi zadržale potrošačku strukturu, jer je 80 odsto ekspanzije američke privrede vezano za ličnu potrošnju.

Ipak, teško je očekivati da se inflacija vrati u okvir, u ciljanih dva odsto, bez obzira na rast produktivnosti, a upravo je rast inflacije pokrenuo proces povećanja kamatnih stopa Feda tokom 2022. i 2023. godine kada su one od nultih postepeno povišene do 5,50 procenata pre više od dve godine. Tokom pomenutog perioda, inflacija u SAD premašila je osam odsto.

Inflacija u SAD sada je blaža od očekivane, a prema poslednjem izveštaju potrošačke cene su u periodu od 12 meseci do septembra porasle za tri odsto, pa su strahovi od poskupljenja izazvanih carinama trenutno potisnuti u drugi plan. To bi trebalo da bude faktor na strani odluke o nastavku smanjenja ključne kamatne stope američke centralne banke, ali tržišta ipak ne očekuju da će se Fed obavezati na dalje smanjenje u decembru, sa čime se slaže i Đukić.

„Ono što mogu da sagledam na bazi pažljivog praćenja informacija, to je da Pauel zadržava notu krajnje opreznosti, u duhu prethodne sednice FOMC, prenebregavajući pritiske američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) koji se zalaže za smanjenje kamatne stope“, ocenjuje profesor Đukić.

Da bi moglo da se prognozira u kom smeru će nastaviti Fed, prema njegovoj oceni, neophodno je da se raščiste dve stvari – najpre nepoznanice u vezi sa tokom pregovora SAD i Kine o carinama, kao i u vezi sa enormnim ulaganjem u AI. Naime, američki ekonomisti postavljaju veliki znak pitanja – da li skok cena akcija AI kompanija može dovesti do pucanja spekulativnog balona?

„Prema podacima, upotreba veštačke inteligencije u SAD je 50 puta veća nego u zemljama Evrope, u mnoštvu sektora i ulaganja najvećih korporacija. Amerika ide tom trasom sigurno, a broj data centara u SAD je zbirno veći nego u svim ostalim industrijskim zemljama. U Nemačkoj, koja je prva posle SAD u tom segmentu, broj data centara je deset puta manji. Ishod toga i dalje je nepoznat“, zaključuje Đukić.

Osim odluke o kamatnim stopama, Fed bi ove nedelje mogao da signalizira i skoro zaustavljanje procesa smanjivanja bilansa stanja, što bi značilo kraj „kvantitativnog stezanja“ već ovog meseca. Analitičari očekuju da će se na sastanku voditi i ozbiljna rasprava o tome kako Fed ubuduće komunicira svoje planove o kamatnim stopama, s obzirom na nameru da modernizuje i pojednostavi svoje poruke javnosti.