Ekonomske posledice prirodnih katastrofa sve veće

Ekstremni vremenski događaji mogu nametnuti visoke troškove u pogođenim područjima kroz smanjenje proizvodnje i povećanje cena, pored društvenih poteškoća koje inače izazivaju. Intenzitet i učestalost najekstremnijih vremenskih neprilika globalno su u porastu i verovatno će i dalje rasti.

Kalifornijski požari koji su izbili u januaru odneli su ljudske žrtve, uništili veliki broj nekretnina, te raselili mnoga radna mesta. Velike suše u južnoj Africi i poplave u drugim delovima kontinenta 2024. godine imale su značajan uticaj na cene hrane u celom svetu. U Aziji su velike poplave pogodile milione ljudi u Bangladešu, Indiji, Nepalu i na Filipinima.

U najnovijem izveštaju Banke za međunarodna poravnanja (Bank for International Settlements – BIS) stručnjaci iz njenog američkog odeljenja pokušali su da utvrde korelaciju ekstremnih vremenskih događaja i ekonomskih rezultata. Oni su konstatovali da specifični kanali ekonomskog uticaja i njihova postojanost u velikoj meri zavise od vrste meteorološke nepogode.

Oluje, suše i poplave mogu odmah uništiti poljoprivredno zemljište, fizički kapital preduzeća, nekretnine, a samim tim i uslove za ljudski život. S druge strane, ekstremne temperature mogu imati manje direktan i kratkotrajan uticaj, ali deluju nepovoljno na produktivnost i ponudu radne snage zbog uticaja na zdravlje.

Suše mogu uticati na ekonomsku proizvodnju i na drugačije načine. S obzirom na veliki udeo hidroenergetike u ukupnoj proizvodnji električne energije u mnogim zemljama Latinske Amerike, suše utiču i na inflaciju. Na primer, u avgustu 2024. kompanija Aneel, distributer električne energije u Brazilu, odlučila je da uvede dodatnu naknadu zbog pada nivoa vode u rezervoarima.

Suše takođe mogu obustaviti transport robe putem rečnih vodnih puteva, što je važno za širok spektar sirovina i osnovnih prehrambenih artikala. Na primer, nakon prolongirane suše Misisipija 2022. usled jako niskog vodostaja troškovi rečnog transporta soje i drugih useva skočili su za 300 odsto pre nego što se nivo vode konačno normalizovao.

Ključno kod ekstremnih vremenskih pojava je da njihov direktan uticaj bude koliko je moguće lokalizovan, kako bi se smanjio negativni ekonomski impakt. Podela rizika preko više regiona može ublažiti efekte, na primer tako što će podstaknuta privredna aktivnost u jednom regionu nadomestiti usporavanje u onoj oblasti koja je pogođena nepogodom.

Logično, ekstremni događaji udaraju teže ako je pogođeni region odgovoran za veliki udeo proizvodnje ili potrošnje određenih dobara. Na primer, poplave u Rio Grande do Sulu 2024. godine pogodile su region koji čini 12,7 odsto poljoprivredne proizvodnje u Brazilu, a u oktobru je uragan Helena u Sjedinjenim Američkim Državama poremetio značajan udeo u globalnoj proizvodnji kvarca, što se odrazilo na industriju čipova.

Finansijski uticaj katastrofa na pogođene može se ublažiti pravovremenim osiguranjem, konstatuju u BIS.

Međutim, ovaj aspekt ima i tamnu stranu medalje, koju su iskusili stanovnici Kalifornije nakon nedavnih požara. Naime, u javnosti su isplivali podaci da je jedna od najvećih osiguravajućih kuća u ovoj američkoj državi, kompanija State Farm, povlačila ogroman broj ugovora o osiguranju nepokretnosti nekoliko meseci pre nego što se nesreća dogodila.

Povrh svega, mnogi korisnici osiguranja imali su poteškoće da naplate štetu, izvestio je Wall Street Journal. Kalifornijske vlasti su određenim kompanijama morale i da pomognu kroz subvencije jer su im se fondovi istanjili – recimo, FAIR plan dobio je pomoć u iznosu od milijardu dolara, po pisanju Washington Posta.

Dodatno, tržište obveznica vezanih za prirodne katastrofe ostalo je relativno malo (49,5 milijardi dolara na kraju 2024.), ali je ipak poraslo za oko deset odsto na godišnjem nivou.  

S obzirom na veliki jaz u osiguranju i potrebu za merama fiskalne olakšice, prirodne nepogode mogu povećati fiskalni deficit i prinose na državni dug, što utiče na fiskalni prostor za reagovanje na eventualne buduće šokove, zaključuju u BIS.

Kako se povećava intenzitet temperaturnog rasta i učestalost prirodnih katastrofa, uz povećavanje zaliha takozvanog fizičkog kapitala u ranjivim područjima, budući uticaj prirodnih katastrofa može postati još veći, i o tome takođe treba na vreme voditi računa.