Ekonomski samit G20 u senci geopolitike

Rastuće geopolitičke tenzije dominiraju pred najveći svetski ekonomski forum G20 koji će u utorak i sredu biti održan u Indoneziji. Lista globalnih ekonomskih izazova je duga, ali rat u Ukrajini onemogućava punu saradnju zapadnih zemalja sa ostatkom sveta, iako ekonomski strahovi nikoga nisu zaobišli.

Izostanak ruskog predsednika Vladimira Putina pojačava utisak militirazovanog rivalstva između Rusije i Zapada, a to rivalstvo proširuje se i na Kinu, ocenjuju analitičari. Kao posledica toga dovedena je u pitanje sposobnost G20 da funkcioniše kao kooperativno telo, navodi Financial Times.

Istovremeno, inflacija, rast troškova života, recesija, energetska kriza i poremećeni lanci snabdevanja i dalje predstavljaju najveće ekonomske izazove. Indonezija, kao domaćin samita, nastojala je da zadrži neutralnost foruma, odbacujući pozive zapadnih zemalja i Ukrajine da isključi Rusiju, ističući potencijal saradnje u oblasti bezbednosti hrane i energije.

Međunarodni monetarni fond (MMF) procenjuje da će globalna inflacija, koja je neprestano rasla tokom ove godine, dostići oko 8,8 odsto u 2022. godini, u poređenju sa 4,7 odsto prošle godine, zbog kombinacije faktora uključujući pandemiju Covid-19, poremećaje u lancu snabdevanja, rat u Ukrajini i više cene goriva, prenosi Al Jazeera.

Inflacija u mnogim zemljama dostiže maksimum u poslednjih 40 godina, velikim delom zbog rastućih cena energije, jer rat u Ukrajini i kineska politika nulte tolerancije na Covid-19 remete lance snabdevanja. Za to vreme centralne banke povećavaju kamatne stope kako bi obuzdale rast cena, zbog čega se povećava rizik od prelaska krize troškova života u globalnu recesiju.

Uporedo s tim, SAD, Kina i druge vodeće ekonomije suočavaju se sa hitnim pozivima na drastičnu akciju kako bi sprečile nadolazeću klimatsku krizu. Uprkos optimističnom sloganu samita „Oporavimo se zajedno, oporavimo se jači“ izgledi za saradnju na prvom samitu G20 od početka rata u Ukrajini su slabi, jer se SAD i njeni partneri nalaze u sve većem sukobu sa Kinom i Rusijom.

Pitanje inflacije, koje je trenutno, kao i dugoročno pitanje održivog razvoja kroz smanjenje emisije ugljen-dioksida zahtevaju globalnu koordinaciju, koja je otežana u fragmentiranom svetu u kojem rastu geopolitičke tenzije, ocenjuju analitičari. Izazov za G20 je stoga da okupi lidere koji se razlikuju u geopolitici kako bi pronašli zajednički jezik za kratkoročne i dugoročne krize.

Lideri većine najmoćnijih zemalja sveta stižu u Indoneziju pred samit u utorak, ujedinjeni strahom od nagle inflacije, nestabilnosti i nestašice hrane i energije, ali podeljeni nesuglasicama oko rata i načina na koji sukob treba da se završi. Kina i Indija nisu osudile Rusiju zbog napada na Ukrajinu, a Saudijska Arabija, Južna Afrika i Turska odbile su zapadne zahteve da to učine.

Iako Putin neće prisustvovati samitu niti će se virtuelno uključiti u diskusiju, ruska zvanična delegacija predvođena ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom ostaje u formalnim pregovorima G20, na kojima do sada nije postignut konsenzus.

To znači da neće biti dogovora o zajedničkoj izjavi kojom se osuđuje vojna akcija Rusije u Ukrajini, ali po svemu sudeći izostaće i zajednička izjava o ekonomskim problemima, pre svega o rastu troškova života i inflaciji.

Iako su domaćini insistirali na tome da je samit G20 ekonomski, a ne politički forum, isprepletanost tema suviše je očigledna ovog puta da bi se to dvoje moglo razdvojiti. Događaj dana koji prethodi samitu je sastanak kineskog i američkog predsednika Si Đinpinga i Džoa Bajdena (Joe Biden).