SUNOVRAT SVETSKE EKONOMIJE Prognoze sve sumornije, štete još nesagledive

Brzina kojom se širi pandemija korona virusa zahteva česte revizije prognoza globalnog BDP, ocenila je američka agencija Fitch Ratings, jedna od tri najveće kuće za procenu kreditnog rejtinga. Prema očekivanjima koja su izneli svetska ekonomska aktivnost u 2020. biće manja za 1,9 odsto, a američki BDP za 3,3 odsto. Evropski BDP pašće za 4,2 procenta, a britanski za 3,9.

Oporavak Kine od poremećaja u prvom kvartalu tekuće godine biće naglo umanjen globalnom recesijom, a godišnji rast procenjen je na ispod dva odsto. Ovi prognozirani brojevi mnogo su slabiji od onih koje je agencija Fitch Ratings objavila 19. marta, kada je procenila da će globalni rast biti viši od jedan odsto. Prognoza pada globalnog rasta za celu godinu jednaka je globalnoj finansijskoj krizi, neposredni udarac na ekonomske aktivnosti i radna mesta u prvom polugodištu biće još gori, procenila je američka agencija.

Sve je više dokaza da je duboka globalna recesija počela u martu, navodi Bloomberg. Naprimer, registracija novih automobile u Nemačkoj opala je za 38 odsto u odnosu na prošlu godinu. Svetska trgovinska organizacija (WTO) u sredu će zvanično objaviti novu prognozu za globalnu trgovinu, a prema informacijama iz te organizacije reč je o scenariju “znatno većeg pada” – 12,6 odsto u globalnoj trgovini i dva odsto u svetskoj ekonomiji u 2020. godini.

Procenjujući da će investicije biti dodatno umanjene i da će još više ljudi ostati bez posla, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, sa sedištem u Parizu, navodi da se od Vlada očekuje da održavaju blokadu zbog epidemije do maja ili juna, a da bi svaki mesec zastoja mogao da izazove po dva odsto pada ovogodišnjeg globalnog BDP.

Evropski gigant avioindustrije Airbus obratio se prošle nedelje pismom svojim zaposlenima kojih je 135.000, navodeći da povratak na pređašnju operativnost neće biti izvodljiv u kratkom vremenskom roku, zbog zastoja u proizvodnji delova i nemogućnosti aviokompanija da naručuju nove avione.

Iako pouzdanih zbirnih podataka još nema, u ekonomskom dodatku Bloomberga navedeno je da se barata sa 0,5 odsto martovskog pada globalnog GDP, dok je u februarski pad procenjen na 0,1 procenat. Međunarodni monetarni fond (IMF) i Svetska banka saglasni su da će ovo biti godina velikog ekonomskog pada, ali ne još ne navode brojke.

Čuveni američki profesor ekonomije Nuriel Rubini (Nouriel Roubini) ocenio je još pre pandemije da su stvoreni uslovi za “perfektnu oluju” u ekonomiji SAD, a sada ističe da je stopa nezaposlenosti u Americi veća nego u vreme Velike depresije

Više od 10 miliona Amerikanaca podnelo je u martu zahteve za isplatu naknade za nezaposlene, a Međunarodna organizacija rada (ILO) upozorila je da će biti izgubljeno oko 25 miliona radnih mesta, ukoliko se epidemija uskoro ne obuzda. “Sticanje ovog prava zasniva se na socijalnom dijalogu između Vlada i onih na prvoj liniji – poslodavaca i radnika”, rekao je generalni direktor ILO, Gi Rajder, dodajući bi trebalo izbeći povratak u tridesete godine prošlog veka.

Američka multinacionalna investiciona banka Goldman Sachs još prošlog meseca ocenila je da će ekonomija SAD potonuti u recesiju, prognozirajući pad nacionalnog bruto proizvoda u drugom kvartalu 2020. za 24 odsto. Rekordni, dvocifreni pad GDP u SAD od 10 odsto iz 1958. godine, deluje kao nedostižan san.

“Nagli prekid američke ekonomske aktivnosti kao reakcija na virus je bez presedana. Rani podaci tokom prošle nedelje sve više jačaju uverenje da je u toku dramatično usporavanje”, naveo je ekonomista u Goldman Sachs, Jan Hacijus (Ian Hatzius).

Procena Nemačke nacionalne banke iz marta je da će ekonomija te zemlje imati godišnji pad od četiri do pet procenata, dok bi proizvodnja mogla pasti za 10 odsto. Prema novim prognozama ekonomskog Instituta u Kilu, situacija se dramatično pogoršava, pa su u zavisnosti od dužine trajanja blokade procenili da će pad GDP u Nemačkoj iznositi od 4,5 do devet odsto. Prethodna prognoza Instituta iz marta bila je da pad GDP neće preći jedan odsto.

Pad proizvodnje odražava ogromni spoljašnji šok za koji ne postoje uporedivi obrasci u novijoj ekonomskoj istoriji. Pad vrednosti na berzama i smanjenje proizvodnih procesa događaju se mnogo brže nego za vreme velike recesije 2008-2009, koja je pokrenula globalnu finansijsku krizu, navedeno je pored ostalog u izveštaju Instituta u Kilu.