Ekonomsko opravdanje sankcija protiv Rusije ne treba tražiti, one su političke

Sankcije Rusiji su komplikovane, veliki je njihov broj, upravo zbog toga što nisu sveobuhvatne. Razloge za takav pristup treba tražiti, pre svega, u značaju Rusije kao velikog snabdevača svetskog tržišta nekim strateškim sirovinama, pa bi potpuni prekid ekonomskih odnosa sa tom zemljom imao nepovoljne posledice po proizvođače iz zemalja koje bi te sankcije uvele, pa time i na te zemlje, naveo je u razgovoru za Biznis.rs Boris Begović, redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Njegov akademski rad pod nazivom „Istorija ekonomskih sankcija: Ključna istraživanja pitanja (uz nekoliko odgovora o sankcijama 2022. protiv Rusije)“ bio je povod za ovaj intervju.

Begović u ovom naučnom tekstu ističe da su ekonomske sankcije pretežno moderan istorijski fenomen, iako postoje zabeleške o sankcijama u 5. veku pre nove ere u drevnoj Grčkoj. On navodi da bi prvo pitanje pri uvođenju sankcija trebalo da bude – šta je njihov cilj? Ciljevi mogu biti objavljeni i sakriveni od javnosti, a njihova delotvornost veća je ukoliko veći broj zemalja učestvuje u njihovoj primeni.

Moskva često ističe da nikada ni protiv jedne zemlje nije uvedeno toliko sankcija kao protiv Rusije od februara 2022. godine. Da li se sankcije protiv Rusije mogu smatrati najobuhvatnijim ikada, makar kada je reč o njihovom broju?

„Moskva je uvek bila vešta u propagandi. Obuhvatnost sankcija se ne postiže njihovim brojem, nego jednostavnom, širokom specifikacijom. Primera radi, SAD su Kubi uvele sveobuhvatne sankcije – potpuni prekid trgovinskih odnosa, samo jednom merom, samo jednom rečenicom u predsedničkoj uredbi. Sličan je slučaj i sa sankcijama SR Jugoslaviji, uvedenim rezolucijom 757 Saveta bezbednosti UN. Slučaj američkih sankcija Rusalu iz 2018. godine, koje su dovele do fundamentalnih poremećaja na globalnom tržištu aluminijuma i aluminijumskih proizvoda, očigledno je lekcija koju su oni koji su osmišljavali ove sankcije Rusiji naučili.“

Budući da ističete da su efikasnost, odnosno efekti sankcija, obično umanjeni ukoliko sankcije propisuje samo jedna država ili manji broj njih, a iza sankcija Rusiji stoje zemlje koje se kolokvijalno nazivaju „kolektivni Zapad“, da li su ove sankcije ispunile svoj proklamovani cilj slabljenja ruskih ratnih napora?

„Na to pitanje je teško odgovoriti upravo zbog toga što ‘slabljenje ratnih napora’ nije jasno definisan cilj. Međutim, izvesno je da u tom pogledu kontrola izvoza proizvoda koji mogu biti bitni za vojnu industriju i za ratni napor, kao jedan od mehanizama sankcija, očigledno daje određene rezultate. Više ruskog oružja i to boljeg kvaliteta stizalo bi u Ukrajinu da nema ove mere. Rusija je, na primer, u potpunosti preusmerila kupovanje poluprovodničkih čipova od Kine, ali ti čipovi, pogotovo zbog zapadnih sankcija samoj Kini, nisu onog kvaliteta, onih mogućnosti kakvi su bili čipovi uvoženi iz zapadnih zemalja i korišćeni za proizvodnju naoružanja i vojne opreme. Problemi u pogledu proizvodnje ruskih civilnih aviona posredno pokazuju ograničenja sa kojima se suočava ruska vojna industrija, ne samo vazduhoplovna.

Nadalje, iako se sankcije u pogledu izvoza Rusiji zaobilaze reeksportom iz trećih zemalja – Turska je najveći posrednik te vrste – kompanije iz trećih zemlja u tome traže svoju zaradu, pa ruski kupci daleko skuplje plaćaju te proizvode, čime se umanjuje (cenovna elastičnost tražnje igra svoju ulogu) kupovina, pa time i proizvodnja, u slučaju uvoza komponenata. Naravno, izvozne sankcije se u određenoj meri krše i zaobilaze, ali to ne znači da ne daju nikakve rezultate. Na političarima i propagandistima je da daju bombastične izjave o uspehu ili neuspehu sankcija. Na ozbiljne analize efekata će se čekati dok se sve ovo ne završi.

Uzgred, mislim da niko normalan na Zapadu nije mislio da će zbog uvođenja sankcija Rusija da prekine ratna dejstva i da se povuče iz Ukrajine. Zbog toga je i cilj sankcija tako maglovito definisan.“

Uprkos metodološkim ograničenjima, da li je moguće, makar okvirno, proceniti uticaj sankcija na ukupnu rusku ekonomiju?

„Osim generalnog suda da bi ruskoj privredi bilo bolje bez sankcija, a saznajna vrednost ovog uvida nije velika, ne bih se upuštao u bilo kakvu procenu, osim da taj uticaj nije zanemarljiv. Razdvajanje ruske privrede od svetske ovim sankcijama postaje značajno i na dugi rok, po svemu sudeći, ireverzibilno. Kina i Indija, koje se u propagandnim porukama Kremlja označavaju kao novi ruski privredni partneri, koji će kompenzovati prekid, odnosno slabljene ekonomskih veza sa zapadom, to nikako ne mogu da nadoknade. Rusija se sve više okreće sebi, zamenjuje uvoz manje kvalitetnom domaćom proizvodnjom, bez obzira na to da li je reč o proizvodnji komponenata ili gotovih proizvoda, a supstitucija uvoza, teorija privrednog rasta i empirijske studije su pokazale, ne daje dobre rezultate.

No, treba voditi računa da je Rusija zemlja u ratu, i da ruska privreda postoje sve više ratna ekonomija, a ratna ekonomija nije uzor efikasnosti. To je činilac koji deluje nezavisno od sankcija uvedenih Rusiji. Pre početka rata Rusija je vodila izuzetno konzervativnu fiskalnu politiku. Nivo državnog duga bio je izuzetno mali, a monetarna politika bila je restriktivna. Pitanje je u kojoj meri će ovo moći da se održi u uslovima sve većeg uništavanja resursa u ratu i potreba njihovog nadomeštanja, odnosno generalno finansiranja rata kojem se ne nazire kraj. Nekoliko inflacionih udara i epizoda slabljenja rublje pokazuje potencijalne probleme na planu makroekonomske stabilnosti, iako su ruske monetarne vlasti brzo i odlučno reagovale. Pitanje je da li će to biti u prilici da urade i u budućnosti.“

Sankcije po svoj prilici nisu ispunile svoj cilj, budući da nije došlo do trajnog obaranja vrednosti ruskog BDP-a, odnosno zaustavljanja njegovog rasta. Da li isto može da se kaže i za razvoj Rusije?

„Prognoze koje su se mogle čuti na samom početku uvođenja sankcija o kolapsu ruske privrede i katastrofalnoj kontrakciji ruskog BDP-a od više od 10 odsto pokazale su se netačnim. One su se zasnivale na pretpostavci da će doći do velike finansijske nestabilnosti i panike investitora. Kada su ruske monetarne vlasti odlučno reagovale i obezbedile finansijsku stabilnost, bilo je jasno da će pad BDP-a biti daleko manji. Otuda je u 2022. godini Rusija zabeležila umerenu negativnu stopu rasta od -3,1 odsto, pa je stopom rasta od 3,6 odsto u 2023. godini dostigla i malo prestigla nivo BDP-a iz predratne godine. Za tekuću godinu MMF očekuje stopu rasta od 3,2 odsto, ali sve to treba sagledati u svetlu činjenice da je Rusija, mereno BDP-om per capita, srednje razvijena zemlja, gotovo na nivou svetskog proseka (na 65. mestu u svetu), pa zbog mehanizma konvergencije, od nje bi, teorijski posmatrano, trebalo očekivati relativno viske stope rasta.

Rusija, međutim, ne može da očekuje visoke stope rasta u budućnosti, ne samo zbog sankcija i rata, nego i zbog drugih problema, pre svega loše demografije (broj stanovnika opada), pojačane emigracijom ljudi sa visokim ljudskim kapitalom, i loših institucionalnih rešenja. U tom smislu, sankcije su samo pale na ‘pogodno’ tlo. Neće to, po svemu sudeći, biti klasična stagnacija, ali nikakvu veliku dinamiku ruske privrede ne treba očekivati u budućnosti.“

Naveli ste da sankcije mogu nepovoljno da utiču i na one zemlje koje su ih uvele. Da li je moguće proceniti štetne uticaje koje trpe SAD i EU, odnosno ko trpi više i zašto?

„Svakako da utiču, naročito kada se ima u vidu globalni značaj ruskih proizvođača nekih strateških proizvoda. Ove sankcije su, međutim, prilično pažljivo sačinjene, vodeći računa o posledicama na svetskog tržište, pa su stoga selektivne u onim oblastima koja su naročito osetljiva na obustavljanja snabdevanja ruskih proizvođača. Gas nikako ne spada u te proizvode, pogotovo što Evropa i dalje uvozi ruski tečni prirodni gas. Globalno tržište nafte nije doživelo velike šokove. Isto se odnosi na tržišta strateških materijala. Pojedinci se prilagođavaju, preduzeća se prilagođavaju i zemlje se prilagođavaju. Svakako da bi bilo bolje da do ovih sankcija nije došlo, ali je očigledno je da od ruske propagande priče, uz degutantne spotove koje je emitovala RT, o katastrofalnim posledicama po zapadnu Evropu nije ostalo ništa. Što se poslednjeg pitanja tiče, Rusija trpi daleko više. I vremenom će razlika u šteti sve više da se uvećava.“

Povlačenje neefikasnih sankcija moglo bi da naruši kredibilitet država koje su ih uvele, kako ističete, ali da li postoji neko ekonomsko opravdanje za njihovo zadržavanje?

„Sankcije su politička tvorevina. Motivi za uvođenje sankcija su politički. Zapad, ne volim onaj ruski propagandni pridev ‘kolektivni’, nasleđen iz komunističkih vremena, jednostavno je Rusiji uveo sankcije kao zamenu za puno ratno angažovanje. Kako bi se umirilo domaće javno mnenje, i uverilo da se radi sve što je moguće, rat sa Rusijom ipak ne dolazi u obzir, da se Zapad suprotstavi ruskoj agresiji na Ukrajinu. Dakle, sankcije treba sagledavati kroz prizmu tih političkih motiva, a ekonomsko opravdanje uopšte ne treba tražiti. Svaki ekonomista će vam reći da je prvo najbolje rešenje slobodna trgovina, a politika nas sve više, ne samo zbog sankcija, udaljava od tog rešenja.“

Sekundarne sankcije prave dosta problema u sistemu plaćanja ruskim izvoznicima u Kinu, prema navodima ruskih medija, zbog čega Moskva (kao i BRICS) snažno zagovara formiranje alternativnog sistema plaćanja, nezavisnog od SWIFT-a. Da li je po Vašem mišljenju realno da u dogledno vreme takav sistem bude uspostavljen?

„Sekundarne sankcije koje SAD uvode verovatno su mehanizam koga se svi najviše plaše, budući da pogađaju kompanije, nezavisno od toga u kojoj se zemlji nalaze. Alternativni sistem plaćanja neće rešiti osnovne probleme sekundarnih sankcija, odnosno osnovni mehanizam kojim one deluju: zabrana pristupa američkom tržištu i zabrana korišćenja dolara kao sredstva plaćanja. Alternativni sistem plaćanja nikako ne može da reši prvi problem.

Što se rešavanja drugog problema tiče, može takav sistem da bude uspostavljen, to nije problem, ali ne verujem da će biti delotvoran, to jest da će biti konkurencija, još manje alternativa SWIFT-u. Kada su u pitanju novci, onda ljudi, bez obzira na naciju, veru, boju kože ili šta već, svoje odluke donose na osnovu sopstvenog interese. Dolaru kao svetskoj rezervnoj valuti još ne preti opasnost da će biti zamenjen.“