EU će do 2035. otvoriti još 4,5 miliona radnih mesta u turizmu

Evropska unija našla se na udaru nekoliko divergentnih vetrova u poslednje vreme – od zatezanja odnosa sa Kinom još u vreme pandemije, preko prekida odnosa sa Rusijom od početka rata u Ukrajini, a sada su tu i nepredvidivi potezi Donalda Trampa, koji pokazuje želju da u potpunosti dekomponuje sve ono dobro što je EU stvorila u poslednje 33 godine, ali i ranije.

No, spas će doći iz jednog sektora koji se pokazao najžilavijim i najpropulzivnijim u svetu, čak i u vreme Svetske ekonomske krize – od turističke industrije!

Čak i tada, kada je sve doživljavalo pad, turistička industrija je rasla. Jedini udarac koji je dobila, a od koga se gotovo potpuno oporavila 2024. godine, jeste pandemija i lokdauni koji su paralisali svetska putovanja i trgovinu u periodu od 2020. do 2022.

Naime, iako su turbulencije svuda oko nas, najnovije istraživanje Svetskog saveta za putovanja i turizam (WTTC – World Travel & Tourism Council) pokazuje da se predviđa snažan rast globalnog turizma i putovanja već ove godine, potvrđujući njegovu ulogu kamena temeljca za velike svetske ekonomije, jer se od putnika očekuje da troše više nego ikada ranije.

Prema WTTC-ovom istraživanju ekonomskog uticaja za 2025. godinu, predviđa se da će potrošnja međunarodnih putnika dostići istorijskih 2,1 biliona dolara, nadmašivši prethodni maksimum od 1,9 biliona dolara u 2019. godini za cele 164 milijarde, prenosi Travel Daily News international.

Tu je i šansa za EU: WTTC otkriva svetlu budućnost za sektor putovanja i turizma Evropske unije, sa snažnim rastom koji se predviđa u narednoj deceniji. U dugoročnoj prognozi za turistički sektor do 2035. godine predviđa se da će se u EU otvoriti dodatnih 4,5 miliona radnih mesta, čime će broj zaposlenih u turizmu dostići više od 30 miliona ljudi.

Turistička industrija će do 2035. zapošljavati jednog od sedam ljudi koji rade širom regiona, a u sledećoj deceniji turizam će postati jedna od strateški najvažnijih industrija u EU. To nije ni čudno kada imamo u vidu da je Evropa jedan od „najgušćih” kontinenata kada je reč o atrakcijama, bilo prirodnim (plaže ili planine) ili kulturnim (gradovi, palate, dvorci).

Prognoze WTTC-a pokazuju da se doprinos BDP-u iz sektora putovanja i turizma povećao na skoro 2,3 biliona evra, pri čemu se ekonomski udeo ove grane popeo na nešto manje od 11 odsto u istom periodu. Ovaj sektor će nastaviti da raste većom stopom od ukupnog ekonomskog rasta sa desetogodišnjim CAGR od 1,8 odsto, u poređenju sa 1,3 odsto za ekonomiju EU u celini.

Sektor turizma će takođe doprineti sa više od 900 milijardi evra godišnje vladama EU kroz poreske prihode. Očekuje se da će potrošnja međunarodnih posetilaca dostići 730 milijardi evra u narednih 10 godina, dok se predviđa da će potrošnja domaćih posetilaca premašiti 1,2 biliona evra.

EU se trudi da napravi putovanja i održivijim. Iako je turizam generisao oko 12 odsto BDP-a tokom prošle godine, emisije ugljen-dioksida ovog sektora iznosile su 12,7 procenata svih emisija širom EU u 2023, što navodi da je potrebna akcija koja bi vodila kontinuiranim održivim inovacijama kako se putovanja i turizam šire.

Ima li još pobednika i gubitnika na planu turizma?

Zasad se predviđa da će, po istom istraživanju i prognozama, tržište SAD doživeti pad, da će Kina u ovoj godini biti manje-više na istom nivou, sa tendencijom rasta u budućnosti, a da će novi „centar sveta” u ovom smislu biti Arabijsko poluostrvo, jer će Saudijska Arabija upumpati više od 800 milijardi dolara u turističku industriju i infrastrukturu.

Novi akteri na svetskoj sceni se pojavljuju, stari se trude da opstanu, ali Evropa ostaje – Evropa. I ona će kapitalizovati svoje „istorijske prednosti”. Sve ovo pokazuje da možda stanovništvo Evrope stari, možda se gradovi pretvaraju u „muzeje na otvorenom”, ali se i od toga može itekako zaraditi.

Postoje čitavi kontinenti koji postaju sve bogatiji, ali nemaju takve atrakcije kao Evropa ili imaju sasvim drugačiju kulturu, pa su željni da vide i „evropsku stranu novčića”. No, Evropa će morati da se suoči sa nekim drugim izazovima – da se bolje poveže, čemu doprinose i sve češće uspostave noćnih i međunarodnih vozova, te da se napravi održiviji i otporniji turizam.