Evropski lideri očekuju dogovor o finansiranju Kijeva zamrznutim ruskim sredstvima

Evropski lideri, uključujući i one u Velikoj Britaniji, sve su sigurniji da će do kraja godine biti postignut dogovor o zajmu Ukrajini u iznosu od 140 milijardi evra, obezbeđenom zalogom u zamrznutim sredstvima ruske centralne banke, potezu koji se smatra presudnim za održavanje ukrajinske odbrane.

Predlog Evropske komisije razmatran je prošle nedelje na sastanku ministara finansija G7 u Vašingtonu, a o njemu će se razgovarati i na samitu lidera EU u Briselu u četvrtak. Ipak, američko učešće u šemi još nije sigurno, prenosi Guardian.

Poljski ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski izjavio je da veruje kako je „pitanje korišćenja zamrznute ruske imovine u korist žrtve agresije na putu ka srećnom razrešenju. Dogovor je moguće postići do kraja godine. Veoma jednostavno, ili ćemo koristiti novac agresora, ili ćemo morati da koristimo sopstveni. Ne pitajte me šta više volim“, rekao je Sikorski.

Prema planu, koji je Evropska komisija predstavila u dvosmernom dokumentu prošlog meseca, EU bi Ukrajini odobrila beskamatni zajam od 140 milijardi evra, oslonjen na sredstva ruske centralne banke zamrznuta u finansijskoj instituciji Euroclear u Briselu.

Ideja je da se ta sredstva, po završetku rata, koriste za ratne reparacije koje bi Rusija trebalo da plati, a ne da se sada trajno konfiskuju. „Ono što predlažemo nije zaplena“, naglasio je ranije jedan visoki zvaničnik EU. S druge strane, šefica Evropske centralne banke Kristin Lagard (Christine Lagarde) upozorila je da bi zaplena ruskog novca narušila poverenje u evropske finansijske institucije.

Ukrajina već godinama ima veliki budžetski deficit zbog rata i zavisi od pozajmica i pomoći savezničkih država. Kako rastu troškovi, a američka podrška postaje neizvesna, finansijski teret sve više pada na evropske saveznike. U septembru je Kijev procenio da će mu za 2026. godinu biti potrebno 50 milijardi dolara spoljne pomoći, a evropski zvaničnici veruju da će već od aprila 2026. Ukrajini biti potrebna hitna finansijska injekcija ako se ne postigne napredak u mirovnim pregovorima.

Belgija, u čijem se sistemu Euroclear nalazi oko 183 milijarde evra zamrznute ruske imovine, traži čvrste garancije da neće sama snositi troškove ako plan propadne i izazove pravne tužbe. Takođe, Brisel zahteva da i druge zemlje G7 pojačaju pritisak i preuzmu deo tereta pomoći Ukrajini.

Deo dogovora podrazumeva da bi zemlje G7 zajednički garantovale za dug, kako bi se umirila Belgija, gde se nalazi najveći deo zamrznutog ruskog novca. Američko učešće je, prema izvorima, neizvesno, jer SAD drže tek oko sedam milijardi dolara ruskih sredstava, ali se njihova politička i pravna podrška smatra važnom.