FAO: Cena hrane u svetu niža za 20,5 odsto

Svetske cene hrane pale su 20,5 odsto u odnosu na svoj vrhunac pre godinu dana, saopšteno je iz Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih naroda (FAO).

„Indeks cena hrane pao je 12. uzastopni mesec u martu i iznosio je u proseku 126,9 bodova, što je pad od 2,1 odsto u odnosu na prethodni mesec i 20,5 odsto ispod vrhunca iz marta prošle godine, zbog veće ponude, smanjene potražnje za uvozom i širenja Crnomorske inicijative za žito“, navodi se u saopštenju, prenosi Mina pozivajući se na SEEbiz.

Indeks cena žitarica pao je 5,6 odsto u odnosu na februar, pri čemu su međunarodne cene pšenice pale 7,1 odsto, pod pritiskom snažnog prinosa u Australiji, poboljšanih uslova useva u Evropskoj uniji, velikih zaliha iz Rusije i trenutnog izvoza iz Ukrajine.

U saopštenju FAO-a se dodaje da su svetske cene kukuruza pale 4,6 odsto, delom zbog očekivanja rekordne žetve u Brazilu, dok su cene pirinča pale 3,2 odsto.

Indeks cena biljnog ulja bio je u proseku tri odsto niži u odnosu na prethodni mesec i 47,7 odsto ispod nivoa iz marta prošle godine, jer su visoke svetske zalihe i smanjena globalna potražnja za uvozom uticali na kotacije ulja soje, uljane repice i suncokreta. S druge strane, rast cena palminog ulja posledica je nižeg nivoa proizvodnje u jugoistočnoj Aziji zbog poplava i privremenih ograničenja izvoza koje je uvela Indonezija.

„Povećanje cene uglavnom je rezultat zabrinutosti oko smanjene globalne dostupnosti šećera u sezoni 2022/23, nakon pada izgleda za proizvodnju u Indiji, Tajlandu i Kini.“ Međutim, pozitivni izgledi za useve šećerne trske u Brazilu ograničili su pritisak na rast svetskih cena šećera“, rekli su iz FAO.

FAO indeks cena mlečnih proizvoda pao je u martu 0,8 odsto, pri čemu su cene maslaca porasle zbog veće uvozne potražnje, dok su cene sireva pale zbog većih zaliha kod vodećih izvoznika.

Nasuprot tome, indeks cena šećera porastao je 1,5 odsto u februaru na najviši nivo od oktobra 2016. godine, odražavajući zabrinutost zbog pada proizvodnje u Indiji, Tajlandu i Kini. Pozitivni izgledi za žetvu šećerne trske u Brazilu ograničili su pritisak na rast cena, kao i pad međunarodnih cena sirove nafte, što je smanjilo potražnju za etanolom.

FAO indeks cena mesa blago je porastao, 0,5 odsto. Međunarodne kotacije govedine porasle su pod uticajem rasta domaćih cena u Sjedinjenim Američkim Državama, dok su cene svinjetine porasle zbog povećane potražnje u Evropi uoči praznika.

Uprkos izbijanju ptičjeg gripa u nekoliko velikih zemalja izvoznica, svetske cene kokošaka pale su deveti mesec zaredom zbog smanjene globalne potražnje za uvozom.

“Iako su cene pale na globalnom nivou, još su vrlo visoke i nastavljaju rasti na domaćim tržištima, što predstavlja dodatne izazove za sigurnost hrane. To se posebno odnosi na zemlje u razvoju koje uvoze hranu, gdje je situacija pogoršana deprecijacijom njihovih valuta u odnosu na američki dolar ili evro te sve većim teretom duga”, rekao je glavni ekonomist FAO-a Maksimo Torero (Maximo Torero).

U izveštaju o ponudi i potražnji žitarica, FAO je povisio prognozu svetske proizvodnje pšenice u ovoj godini, koja je sada postavljena na 786 milina tona, što bi bilo 1,3 odsto ispod nivoa iz prošle godine i drugi najveći postignuti rezultat. Gotovo rekordne zasejane površine očekuju se u Aziji, dok sušni uslovi pogađaju severnu Afriku i južnu Evropu.

FAO je takođe povisio svoju prognozu svetske proizvodnje žitarica za ovu godinu na 2,78 miliona tona, što je pad od 0,7 odsto u odnosu na 2021/22. Očekuje se da će svetske zalihe žitarica pasti 0,3 odsto s početnih nivoa na 850 miliona tona do kraja sezone 2022./2023.

Predviđa se da će svetska trgovina žitaricama 2022/23. zabeležiti pad od 2,7 odsto u odnosu na nivo 2021/22. na 469 miliona tona. Pad uglavnom odražava očekivanja smanjenja trgovine krupnim žitaricama, dok se očekuje povećanje globalne trgovine pšenicom.

Predviđa se da će međunarodna trgovina pirinčem ove godine pasti 5,2 odsto ispod rekordnog nivoa iz prošle godine.