Fed treći put zaredom smanjio kamatnu stopu za 0,25 odsto

Američke Federalne rezerve su, uprkos dubokim podelama unutar svog rukovodstva oko prioriteta monetarne politike, u sredu snizile ključnu kamatnu stopu, ali su istovremeno poslale signal da će dalja smanjenja biti znatno teža.

U skladu sa očekivanjima Komitet za otvoreno tržište (FOMC) snizio je referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na raspon od 3,5 do 3,75 odsto. Međutim, odluka je bila praćena upozorenjima o budućem pravcu politike i neuobičajeno visokim brojem glasova protiv – tri člana su glasala „protiv“, što se nije dogodilo još od septembra 2019. godine, prenosi CNBC.

Glasanje je bilo devet prema tri, uz neslaganja i „jastrebova“ i „golubova“. U terminologiji Feda „jastrebovi“ su više fokusirani na inflaciju i više kamate, dok „golubovi“ daju prednost tržištu rada i nižim kamatama. Slična podela zabeležena je i poslednji put kada su tri člana bila protiv, uz snažan sukob između zagovornika strože i labavije monetarne politike.

U saopštenju nakon sastanka korišćen je gotovo identičan jezik kao pre godinu dana. Navodi se da će FOMC, prilikom odlučivanja o daljim promenama kamata, pažljivo procenjivati pristigle ekonomske podatke, ekonomske izglede i balans rizika. Takva formulacija je u decembru 2024. nagoveštavala pauzu u snižavanju kamata, koja je zaista potrajala sve do septembra 2025.

Budući da je ovo bilo treće uzastopno smanjenje kamata, sada je fokus na tome kuda FOMC ide dalje, uz vrlo malo prostora za nova sniženja. Takozvani „dot plot“, koji pokazuje očekivanja pojedinačnih zvaničnika o budućem kretanju kamata, ukazuje na samo jedno dodatno smanjenje u 2026. i još jedno u 2027. godini, pre nego što kamatna stopa dostigne dugoročni cilj od oko tri odsto. Iako su ove projekcije nepromenjene u odnosu na septembar, jasno se vide duboke razlike unutar FOMC-a.

Kada je reč o ekonomiji, Fed je poboljšao procenu rasta BDP-a za 2026. godinu, podigavši je na 2,3 odsto, što je za pola procentnog poena više nego u septembru. Ipak, i dalje se očekuje da će inflacija ostati iznad ciljanih dva odsto sve do 2028. Inflacija, prema preferiranom pokazatelju Feda, u septembru je iznosila 2,8 odsto na godišnjem nivou. Iako je znatno niža u odnosu na vrhunce iz prethodnih godina, i dalje je daleko iznad cilja centralne banke.

Sve se to dešava u politički osetljivom trenutku za Fed. Predsednik Džerom Pauel (Jerome Powell) se približava kraju svog drugog mandata i ima još samo tri sastanka pre nego što ga zameni kandidat predsednika SAD Donalda Trampa (Trump). Tramp je nagovestio da će izbor usloviti spremnošću kandidata da podrži niže kamate, a ne striktno držanje mandata Feda o stabilnim cenama i punoj zaposlenosti.

Na tržištima se spekuliše da je glavni favorit za novog predsednika Feda Kevin Haset, direktor Nacionalnog ekonomskog saveta, koga deo finansijskih krugova vidi kao kandidata spremnog da sledi Trampove želje. Prema tržištu predviđanja Kalši, Haset ima oko 72 odsto šanse za imenovanje, dok ostali kandidati znatno zaostaju.

Neposredno pre odluke Feda, Kevin Haset je izjavio da bi, da je bio na sastanku, glasao za smanjenje kamata od 0,5 procentna. On je rekao i da očekuje da će Tramp u narednih nedelju ili dve doneti odluku o novom predsedniku Federalnih rezervi.

Iako je prilikom odluke o kamatnim stopama u sredu bilo određenih neslaganja, Pauel je rekao da među zvaničnicima postoji širok konsenzus o rizicima po oba cilja mandata centralne banke.

„Vrlo veliki broj učesnika smatra da su rizici povišeni i kada je reč o rastu nezaposlenosti i kada je reč o inflaciji“, rekao je Pauel. On je tu situaciju opisao kao „veoma izazovnu“, ali je dodao da Fed ipak ima prostora da „sačeka i vidi kako će se ekonomija dalje razvijati“.

Fed je trenutno u režimu „sačekaj i vidi“ kada je reč o budućim odlukama monetarne politike. Pauel je dodao da je centralna banka „dobro pozicionirana da, na osnovu novih podataka i razvoja ekonomskih izgleda, proceni obim i tempo eventualnih daljih prilagođavanja kamatnih stopa, uzimajući u obzir ravnotežu rizika“.

Pored odluke o kamatama, Fed je najavio i da će ponovo početi sa kupovinom državnih obveznica SAD, nakon što je u oktobru saopštio da će ovog meseca obustaviti smanjenje bilansa stanja. Odluka je doneta zbog zabrinutosti za pritiske na kratkoročna finansijska tržišta. Kupovina će početi sa 40 milijardi dolara obveznica već u petak, uz očekivanje da će se tempo kasnije smanjivati.