Fed u raskoraku između rasta produktivnosti i rasta nezaposlenosti

Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel (Jerome Powell) u utorak je održao svoje poslednje planirano obraćanje pre narednog sastanka Feda, u trenutku kada američka privreda beleži jači rast od očekivanog i skok produktivnosti, ali se i dalje prilagođava carinskoj i imigracionoj politici koja, prema mišljenju ekonomista, može dovesti do veće inflacije i rasta nezaposlenosti.

Za centralnu banku čiji je zadatak da održi nisku inflaciju i visoku zaposlenost, situaciju dodatno otežava nedostatak zvaničnih podataka zbog delimičnog zatvaranja američke vlade, što je odložilo objavljivanje izveštaja o zaposlenosti za septembar i drugih važnih statistika.

Novi podaci o potrošačkim cenama biće objavljeni 24. oktobra, neposredno pre sastanka Feda 28–29. oktobra, prenosi Reuters.

Investitori očekuju da će Fed ponovo smanjiti kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na raspon od 3,75 do 4,00 procenta, i da će još jedno smanjenje uslediti u decembru. Međutim, stanje u privredi postaje sve složenije. Američku ekonomiju istovremeno oblikuju suprotstavljene sile, ograničenja usled trgovinskih tarifa i smanjene imigracije, s jedne strane, a veliki talas investicija u veštačku inteligenciju, s druge. Od toga koliko brzo će se te tenzije razrešiti zavisiće i naredne odluke Feda.

Unutar Feda postoje podele među kreatorima politike, jedni upozoravaju da je inflacija i dalje iznad cilja od dva odsto i da će tako ostati i naredne godine, dok drugi strahuju od naglog pada zaposlenosti.

„Nešto mora da popusti“, rekao je prošle nedelje član Upravnog odbora Feda Kristofer Voler (Christopher Waller) za CNBC.

On je ukazao na kontradikciju između rastućih procena ekonomskog rasta, koje prema modelu Atlantskog ogranka Feda sada dosežu gotovo četiri odsto u trećem kvartalu i slabog tržišta rada, jer je prema podacima kompanije ADP američka ekonomija izgubila radna mesta u septembru.

„Ne možete imati negativan rast zaposlenosti i rast BDP-a od četiri procenta. Ili će se tržište rada oporaviti, ili će privredni rast usporiti“, rekao je Voler, koji podržava dalja smanjenja kamatnih stopa radi zaštite tržišta rada, ali u opreznim koracima od po četvrtinu procenta, kako bi se izbegle greške.

Smanjenje kamatne stope u septembru Fed je obrazložio kao nastojanje da se ublaži pritisak na tržište rada, uz zadržavanje dovoljno visoke stope da se i dalje obuzdava inflacija. U nedostatku septembarskih podataka o zaposlenosti, zvaničnici poput Volera ukazuju na pokazatelje iz privatnog sektora koji sugerišu slabo zapošljavanje, iako nijedan od njih ne može u potpunosti zameniti zvanične ankete američkog Biroa za statistiku rada.

Istraživanja među poslovnim liderima, izveštaji o zaradi i drugi podaci ukazuju da je prilagođavanje kompanija još u toku. Mnoge firme su do sada apsorbovale deo troškova tarifa smanjenjem marži ili troškova, što bi moglo da objašnjava kratkoročni rast produktivnosti, dok se dugoročni efekti ulaganja u veštačku inteligenciju još razvijaju. Međutim, ekonomisti upozoravaju da se poskupljenja očekuju tokom naredne godine.