MAKRON: TRENUTAK ISTINE ZA EVROPU – zajedničko finansiranje ekonomskog oporavka ili raspad EU

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) ocenio je da će EU i Evrozona biti ugroženi ako bogatiji članovi, kao što su Nemačka i Holandija, ne budu pokazali više solidarnosti sa zemljama sa juga Evrope, koje su najviše postradale od pandemije korona virusa.

Prema njegovim rečima, pomenutu solidarnost trebalo bi izraziti u vidu finansijske pomoći koja se finansira iz zajedničkog duga, a to je ideja koju ne prihvataju Nemačka i Holandija, odbacujući ideju da njihovi poreski obveznici vraćaju kredite Grcima i Italijanima, prenosi BBC pozivajući se na intervju koji je predsednik Francuske dao za Financial Times.

On je istakao da će nacionalna ekonomija Francuske imati pad od osam odsto, a da se milioni privremeno otpuštenih radnika i dalje isplaćuju zahvaljujći službenoj šemi „delimične nezaposlenosti“ u iznosu 24 milijarde evra, dok vlada očekuje da će ovogodišnji budžetski deficit biti devet odsto BDP, što je najviše od Drugog svetskog rata.

Makron upozorava da će neusvajanje podrške članicama EU koje je pandemija najviše pogodila, biti vetar u leđa populistima i pomoći im da pobede na izborima u Italiji, Španiji, a možda i u Francuskoj. „To je očigledno zato što će ljudi reći – šta je ovo veliko putovanje koje vi (EU) nudite? Ti ljudi vas neće zaštititi u krizi, niti posle toga. Kada migranti stignu u vašu zemlju, kažu im da ih zadržite. Kada imate epidemiju, kažu vam da se nosite s tim“, naveo je francuski predsednik.

Navodeći dalje populističke argumente, Makron veruje da će oni reći – oni (EU) su za Evropu kada to znači da vam izvoze robu koju proizvode, oni su za Evropu kada to znači da proizvode delove za automobile koji se više ne proizvode u vašoj zemlji, ali nisu za Evropu kada to znači podeliti teret krize.

Makron je ocenio da najbogatije države članice EU imaju posebnu odgovornost za način bavljenja krizom. „Nalazimo se u trenutku istine, a to je da odlučimo da li je EU politički ili samo tržišni projekat. Mislim da je to politički projekat. Potrebni su nam finansijski tranferi i solidarnost. To je ono što drži Evropu“, naveo je Makron.   

Podsetimo, italijanski premijer Đuzepe Konte (Guiseppe Conte) odbio je ranije ove nedelje 39 milijardi evra pomoći Evropske unije namenjenih saniranju posledica krize, prouzrokovane epimedijom korona virusa. Italijanska vlada želi da vodi kampanju za „Korona obveznice“ kao jednu od opcija izlaska iz krize na samitu EU 23. aprila. Članice EU bile bi solidarno odgovorne za ove državne obveznice, protiv čega su čvrsto Nemačka, Austrija, Finska i Holandija.

U Kini bilo stvari za koje nismo znali

Makron je naveo da su se u Kini dogodile neke stvari za koje „nismo znali“, komentarišući način na koji je Kina reagovala na pandemiju. On je naveo da je „naivno“ misliti da je Kina bolje upravljala krizom.

Francuski predsednik je ocenio da „nema poređenja između otvorenih društava i onih u kojima se istina potiskuje“, odgovarajući na pitanje da li je kineski „autoritativni odgovor“ na epidemiju razotkrio slabost zapadnih demokratija.

„Imajući u vidu te razlike, izbore i ono što je Kina danas, što ja poštujem, ne budimo naivni pa da kažemo da je Kina bila bolja u upravljanju krizom“, naveo je francuski predsednik, prenosi Tanjug. On je naglasio da bi odbacivanje sloboda u borbi protiv pandemije predstavljalo pretnju zapadnim demokratijama.

Makronove primedbe došle su nakon razmirica izazvanih objavom na sajtu kineske ambasade u Parizu u kojoj je navedeno da su zapadne zemlje pustile starije da umiru u staračkim domovima. Francusko ministarstvo pozvalo je kineskog ambasadora na razgovor da bi izrazilo nezadovoljestvo, dok je Kina navela da je reč o nesporazumu.

Portparol kineske vlade Džao Lijan rekao je da Kina nikada nije iznela nijedan negativan komentar o načinu na koji se Francuska bori protiv epidemije i da nema nameru da to učini. Druge zemlje,med ju kojima SAD i Velika Britanija, takođe su dovele u pitanje transparentrnost Kine u vezi sa epidemijom.