Gejts upozorava na „jedan od najturbulentnijih perioda u ljudskoj istoriji“

Bil Gejts (Bill Gates) je upozorio da ne postoji „nikakav plan“ za „društvene, političke i ekonomske potrese“ koje će veštačka inteligencija uskoro izazvati.

Suosnivač Microsofta ocenio je da AI može postati „najveći izjednačivač koji je ikada izmišljen“ ili „najgori izvor nepravde“, ali da ne vidi dokaze da se lideri, stručnjaci i zajednice na odgovarajući način suočavaju sa izazovima koji dolaze.

U eseju objavljenom u sredu na njegovo blogu, kao nastavk i potvrda prethodnog intervjua za New York Times, Gejts je naveo da bi AI mogao da potisne radnike širom ekonomije, smanji broj radnih mesta i primora kreatore politika da iznova razmotre zapošljavanje, obrazovanje i sistem socijalne zaštite.

On je ocenio da će na kraju biti potrebna nova nacionalna tela i međunarodne institucije koje bi koordinisale odgovor na rizike AI i pružile zaštitu od njih na globalnom nivou.

„Izazov je ogroman. Čak i pod najboljim okolnostima, prelazak u novu eru AI biće jedno od najturbulentnijih razdoblja u ljudskoj istoriji“, napisao je Gejts.

Gejts posebno upozorava da bi AI, za razliku od ranijih tehnoloških promena, mogao da zameni ljudski kognitivni rad u različitim industrijama brže nego što bi radnici koji ostanu bez posla mogli da pređu na novootvorene pozicije.

Prema njegovim rečima, već su ugrožena zanimanja poput prodaje, korisničke podrške, softverskog inženjeringa i rada pravnih pomoćnika, dok bi AI vremenom mogao da preuzme i zadatke kao što su procena kreditnih zahteva, analiza podataka i trijaža pacijenata.

Pritisak neće biti ograničen na kancelarijske poslove, jer će sve sposobniji roboti postajati jeftiniji i menjati i poslove fizičkih radnika.

Posebno bi mogli da budu pogođeni mladi ljudi koji tek ulaze na tržište rada, jer bi mogli da se suoče sa manjkom početnih radnih mesta.

Gejts upozorava da bi kombinacija AI i robotike mogla da pokrene „začarani krug“: kompanije bi koristile tehnologiju za smanjenje troškova i cena, konkurenti bi bili primorani da slede njihov primer, a prekvalifikacija i pronalaženje novih poslova izazvali bi velike društvene poremećaje.

Ipak, Gejts smatra da AI može imati i ogromne pozitivne efekte i ubrzati inovacije u rešavanju nekih od najtežih tehnoloških problema sveta.

Među njima je naveo obezbeđivanje pouzdane čiste energije, borbu protiv klimatskih promena, proizvodnju dovoljne količine hrane i iskorenjivanje bolesti. Problem je, međutim, kako upravljati tranzicijom. Prema njegovom mišljenju, države će morati da formiraju nova tela sposobna da koordiniraju politike koje obuhvataju tržište rada, poreze, energetiku, izbore, javno zdravlje, finansijski sistem i nacionalnu bezbednost.

Gejts istovremeno priznaje da i dalje ima finansijske veze sa tehnološkom industrijom, ali upozorava da čak ni država koja uspe da dobro uredi sopstveni sistem neće biti zaštićena od rizika koji prelaze državne granice. Zbog toga smatra da nacionalne institucije neće biti dovoljne.

Osnivač Microsofta zato zagovara stvaranje nove međunarodne organizacije posvećene veštačkoj inteligenciji, koja bi bila uspostavljena paralelno sa nacionalnim institucijama. Takva organizacija mogla bi da bude zasnovana na iskustvima postojećih međunarodnih sistema, poput globalnog režima inspekcije nuklearnog oružja, pravila koja regulišu međunarodni avio-saobraćaj i međunarodnih sporazuma kojima se štiti ozonski omotač.

„Nova globalna organizacija za AI moraće da sadrži elemente sva tri sistema i još mnogo toga“, naveo je Gejts.

Njegova upozorenja predstavljaju oštriji ton u odnosu na ranije izjave o veštačkoj inteligenciji: prošle godine je AI opisao kao „najveću tehnološku stvar“ tokom svog života i rekao da je njen uticaj teško preceniti, dok sada naglašava da svet ulazi u period dubokih promena bez dovoljno pripreme za posledice po radna mesta, društvo, politiku i ekonomiju.