Globalna ekonomija između političke neizvesnosti i ekspanzije AI

Globalna ekonomija se trenutno prilagođava novom pejzažu koji su oblikovale nedavne promene u ekonomskoj i trgovinskoj politici.

U najnovijem Izveštaju o svetskim ekonomskim izgledima (WEO) prognoze rasta blago su povećane u odnosu na april, ali i dalje niže u odnosu na projekcije pre političkih promena, navedeno je u novom izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Izveštaj je predstavljen protekle nedelje, neposredno pred početak godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Vašingtonu. Prema njemu, globalni rast će usporiti sa 3,3 odsto u 2024. na 3,2 odsto u 2025. i 3,1 odsto u 2026. godini. Napredne ekonomije očekuje rast od oko 1,5 odsto, dok bi zemlje u razvoju i tržišta u usponu trebalo da zabeleže rast nešto iznad četiri procenta.

Direktorka MMF-a Kristalina Georgijeva izjavila je da bi veštačka inteligencija (AI) mogla značajno povećati produktivnost, ali i produbiti razlike kako između država, tako i unutar njih.

Govoreći na konferenciji za novinare tokom godišnjeg zasedanja, Georgijeva je istakla da talas ulaganja u AI donosi „neverovatan optimizam“, kao i da bi ovaj tehnološki napredak mogao doprineti globalnom rastu između 0,1 i 0,8 odsto, što, kako je rekla, predstavlja „značajan“ pomak.

Tokom konferencije, direktorka MMF-a predstavila je i Globalnu agendu politika sa tri glavna prioriteta: otključavanje rasta privatnog sektora, obnavljanje fiskalnog prostora uz smanjenje duga i uravnoteženje globalnih ekonomskih odnosa.

„Neizvesnost je tu da ostane, a promene su nezaustavljive, ali sa promenama dolaze i prilike“, zaključila je Georgijeva.

SAD su u februaru uvele više carine na uvoz, što je izazvalo kontramere drugih zemalja i privremeni skok trgovinske aktivnosti koji je kratkoročno prikrio dublje ekonomske slabosti. Istovremeno, pooštrene imigracione mere dovele su do smanjenja neto priliva radne snage za oko dva miliona ljudi ove godine, procenjuje Kongresna budžetska kancelarija, što je dodatno opteretilo tržište rada.

Berze su, s druge strane, snažno porasle zahvaljujući euforiji oko veštačke inteligencije, a indeks S&P 500 ojačao je oko 15 odsto od početka godine, iako je najveći deo dobitaka koncentrisan među tehnološkim gigantima.

Globalno, rast velikih i razvijenih ekonomija usporiće sledeće godine. Evropa će se stabilizovati neujednačeno, Japan će dobiti fiskalno-monetarni podsticaj, ali će kasnije smanjivati aktivnost, dok će se Ujedinjeno Kraljevstvo boriti sa ograničenjima i slabom produktivnošću. Tržišta u razvoju predvode Indija i Kina, koje održavaju rast uprkos tarifama.

Kineski izvoz je „iznenađujuće dobro“ izdržao. Istaknut je kineski doprinos ublažavanju globalnog usporavanja rasta, jer bi njeni suficiti mogli pružiti prilike ako se tržišta više otvore, premda fragmentacija ograničava trgovinske dobitke na 2,9 odsto u periodu 2025-2026.

Iako su neki ekstremi visokih carina ublaženi naknadnim sporazumima i korekcijama, okruženje ostaje nestabilno, a sada slabe privremeni faktori koji su podsticali rast u prvoj polovini 2025. godine, poput ranih narudžbina i ubrzanog izvoza. Inflacija bi, prema prognozama, trebalo da nastavi da opada globalno, ali uz velike razlike po regionima, u SAD će verovatno ostati iznad cilja, sa rizicima rasta cena, dok će u većini drugih zemalja ostati niska.

Izveštaj poziva vlade i centralne banke da povrate poverenje tržišta i građana kroz dosledne, transparentne i održive politike. Preporučuje se da trgovinska diplomatija ide ruku pod ruku sa makroekonomskim prilagođavanjima, da fiskalne rezerve budu ponovo izgrađene, nezavisnost centralnih banaka bude očuvana, a strukturne reforme intenzivirane.

Kada je reč o dugovima, ukupno 86 zemalja duguje MMF-u 162 milijarde dolara. Tri zemlje sa najvećim zaduženjem čine skoro polovinu ukupnog iznosa, dok prvih deset dužnika zajedno duguje čak 73 odsto ukupnog duga. Argentina duguje najviše – oko 57 milijardi dolara, slede Ukrajina sa oko 14 milijardi dolara i Egipat sa oko devet milijardi dolara.

Iako se zajmovi Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) često mere u milijardama dolara, oni uglavnom predstavljaju tek manji deo ukupnog duga BDP-a pojedinih zemalja. Ipak, u nekim slučajevima njihovo učešće u nacionalnoj ekonomiji je značajno. Najveći relativni dug prema MMF-u u odnosu na BDP ima Surinam, gde on iznosi oko 13 procenata. Slede ga Centralnoafrička Republika sa 9,4 odsto, Argentina sa 8,3, Barbados sa 7,4 i Gambija sa nešto manje od sedam procenata.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Očekivani ekonomski rast Srbije među najnižim u regionu