Godišnja inflacija u SAD u julu bez promene – 2,7 procenata

Ovo je četvrti uzastopni mesec da se inflacija u SAD ne približava cilju Feda od dva odsto, a današnji podaci govore o godišnjoj inflaciji u julu koja je ostala na 2,7 procenata, kao i prethodnog meseca. Izveštaj o indeksu potrošačkih cena ovoga puta je, osim kretanja inflacije, mogao da pokaže i uticaj carina koje je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) nametnuo drugim zemljama, a istovremeno povećao i američke cene tih uvoznih proizvoda, navela je za Biznis.rs Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

„Američke kompanije su uglavnom odlagale povećanje cena jer su čekale jasne informacije o zvaničnim nivoima carina i nisu želele da izgube kupce. Međutim, nije moguće beskonačno odlagati poskupljenja, i ako sada kada vide da su cene značajno porasle, mogu lako da poveruju da će Trampova politika carina potrajati, pa bi brzo mogle pređu na naplatu viših cena potrošačima“, rekla je Popović.

Biro za statistiku rada SAD objavio je podatke o inflaciji za jul. Ukupna inflacija ostala je stabilna na 2,7 procenata, dok je bazni CPI (bez hrane i energenata) porastao na 3,1 odsto i zabeležio najbrži rast u poslednjih šest meseci.

Rast inflacije u julu posledica je pojačanih cenovnih pritisaka izazvanih carinama koje je Tramp uveo na širi spektar roba i usluga. Na mesečnom nivou, cene su porasle 0,2 odsto u odnosu na jun, prenosi New York Times.

Iako su investitori očekivali rast ukupne godišnje inflacije od 2,8 odsto u julu, zvanični podaci pokazuju da je ona stagnirala, ali prognoze nisu optimistične. Goldman Sachs predviđa da bi Trampove carine mogle podići godišnju inflaciju do 3,8 odsto do decembra, najvišeg nivoa od 2023. godine. Prodajni lanac Walmart takođe upozorava na moguća poskupljenja zbog carina i neizvesnosti u poslovanju.

„Pokazuje se da u ekonomiji ni prošlost ni sadašnjost nemaju važnost koju imaju – očekivanja. To su reči nobelovca Roberta Lukasa, upravo važne za ovaj trenutak. Ako firme na osnovu ovog izveštaja stanu da očekuju dalji rast carina, narednih meseci će sve povećati cene, u meri u kojoj očekuju da neće izgubiti tržište, što se kada krene inflacija retko dešava“, ocenila je Popović.

Federalne rezerve od decembra nisu menjale kamatne stope. Tramp smatra da su već zakasnili sa smanjenjem, dok predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) želi da sačeka da vidi puni efekat carina na cene. Da je julska inflacija kojim slučajem opala, Pauel bi bio pod većim pritiskom da smanji kamate na sledećem sastanku Fedovog odbora za otvoreno tržište (FOMC) 16. i 17. septembra.

U ovoj situaciji Fed bi mogao ostati pri stavu da smanjenje kamatnih stopa nije opravdano. Pauel i mnogi ekonomisti veruju da carine mogu pogurati inflaciju i da snižavanje kamata u takvom okruženju nosi rizike. Može se reći da se kreatori američke ekonomske politike suočavaju sa „stagflacionom dilemom“, da li se boriti protiv inflacije ili podsticati zapošljavanje.

„Centralna banka SAD je stavljena u težak položaj, jer ako povećaju kamatne stope porašće nezaposlenost, a ako ih smanje – ili samo ostave na sadašnjem nivou – dolazi inflacija. Američki predsednik s jedne strane podiže carine i inflaciju, a istovremeno urgira da Fed smanji kamatnu stopu i ubrza rast zapošljavanja. Osim što u oba slučaja nije u pravu, najveću štetu snosiće potrošači: nezaposlenost i cene će nastaviti da rastu, sve dok se Trampova politika carina ne obustavi“, zaključila je naša sagovornica.

Carine nastavljaju da podižu cene u kategorijama koje su najviše izložene ovim nametima. U julu su cene nameštaja i kućnih potrepština porasle 0,7 odsto, a igračke su poskupele za 0,2 procenta. Bela tehnika je pojeftinila 0,9 odsto nakon što je u junu poskupela za 1,9 procenata. Značajan rast cena zabeležen je u prodaji odeće i obuće, koje su pogođene carinama na uvoz iz zemalja širom sveta, uključujući Indiju, Vijetnam i Kinu. Odeća za bebe i malu decu poskupela je 3,3 odsto, a obuća 1,4 procenta.

Tekstilne kompanije poslednjih dana otvoreno govore investitorima o planovima za ublažavanje efekata carina. Na rast bazne inflacije u SAD uticalo je i poskupljenje avionskih karata za četiri odsto u julu, nakon nekoliko meseci pada. S druge strane, cene hotela i motela pale su 1,3 odsto, a iznajmljenih automobila 0,4 odsto, što je donekle ublažilo troškove letnjih putovanja.