ILO: Fleksibilno radno vreme doprinosi ravnoteži između poslovnog i privatnog života

Kraći radni dani i fleksibilniji rasporedi rada, poput onih koji su se koristili tokom pandemije Covid-19, mogu biti od koristi privredi, preduzećima i radnicima, kao i utrti put za bolju i zdraviju ravnotežu između poslovnog i privatnog života, saopštila je u petak Međunarodna organizacija rada (ILO).

Analizirajući različite varijacije radnog vremena i njihove efekte na ravnotežu između poslovnog i privatnog života, uključujući rad u smenama, rad na pozivu, usklađivanje radnih sati, izveštaj MOR-a o radnom vremenu i ravnoteži između poslovnog i privatnog života širom sveta otkrio je da ovi fleksibilni rasporedi obezbeđuju „bolji porodični život“.

„Postoji znatna količina dokaza da politike ravnoteže između posla i privatnog života pružaju značajne koristi preduzećima, podržavajući argument da su takve politike ‘dobitne’ i za poslodavce i za zaposlene“, navodi se u izveštaju, prenosi Anadolu Agency.

Podvlači se da su mere protiv korona virusa pokazale da davanje radnicima veće fleksibilnosti u pogledu toga kako, gde i kada rade može biti pozitivno i za njih i za poslovanje, poboljšavajući produktivnost.

Nasuprot tome, ograničavanje fleksibilnosti donosi značajne troškove, uključujući povećanu fluktuaciju osoblja.

„Fenomen takozvane ‘velike ostavke’ postavio je ravnotežu između poslovnog i privatnog života u prvi plan socijalnih pitanja i pitanja tržišta rada u postpandemijskom svetu“, rekao je Džon Mesindžer (Jon Messenger), glavni autor izveštaja, navodeći tekući ekonomski trend u kojem su zaposlen dobrovoljno dali otkaze od početka pandemije.

On je dodao da se iz ovog izveštaja mogu izvući lekcije iz krize koju je doneo korona virus, te da se napravi struktura radnog vremena koja bi dala ravnotežu između poslovnog i privatnog života.

Međutim, u izveštaju se upozorava da prednosti nekih fleksibilnih aranžmana, kao što je provođenje više vremena sa porodicom, takođe mogu biti praćene većom neravnotežom polova i zdravstvenim rizicima.

U poređenju sa standardnim osmočasovnim radnim danom/40-časovnom radnom nedeljom, značajan deo globalne radne snage radi ili duže ili kraće, prema izveštaju. Više od jedne trećine svih radnika dosledno radi više od 48 sati nedeljno, dok petina globalne radne snage radi kraće (nepuno radno vreme) manje od 35 sati nedeljno.