Imaju li Crvena zvezda i Partizan šansu za učešće u “evropskoj NBA ligi”?

Nakon što su vlasnici klubova koji nastupaju u košarkaškoj Evroligi ove nedelje odbili ponudu za učešće u novoj kontinentalnoj ligi po uzoru na američku NBA, američka nacionalna košarkaša asocijacija i međunarodna krovna košarkaška organizacija – NBA i FIBA – objavile su u četvrtak zajedničko saopštenje u kojem su jasno poručile da ih ta odluka nije pokolebala.

„Partnerstvo između Evrolige, FIBA i NBA radi objedinjavanja evropskog košarkaškog sistema omogućilo bi ostvarivanje ogromnog potencijala ovog sporta širom Evrope, na korist klubova, igrača i, što je najvažnije, navijača“, navodi se u saopštenju. „NBA i FIBA ostaju posvećene pokretanju nove profesionalne muške lige u Evropi i izgradnji snažnijeg i održivijeg košarkaškog sistema, zajedno sa partnerima koji dele našu viziju rasta, mogućnosti i osnovnih principa evropskog sportskog modela.“

Prošlog meseca, nakon gotovo dve godine rada na projektu, NBA je Evroligi predstavila zvaničnu ponudu za spajanje. Rukovodstvo Evrolige sastalo se ove nedelje na obali jezera Komo u Italiji i glasalo za odbacivanje ponude NBA, smatrajući da ona potcenjuje vrednost lige, naveli su neimenovani izvori za ESPN.

NBA je prikupila ponude za nove franšize širom zapadne Evrope, za projekat su zainteresovani i postojeći klubovi, a planirana liga sa 16 timova mogla bi da počne najranije 2027. godine.

Pretkvalifikacije sledeće, a planirani start 2028. godine

Pokretanje lige NBA Europe biće odloženo barem za 12 meseci, odnosno do 2028. godine, a već za sledeću godinu planirano je pretkvalifikaciono takmičenje u kojem će biti izabrana četiri privremena člana. Oni će se pridružiti 12 stalnih franšiza u prvoj sezoni lige sa 16 timova. NBA planira da tokom deset godina uloži oko 10 milijardi dolara u ono što su izvori opisali kao najveće ulaganje u pokretanje novog takmičenja u istoriji sporta.

Prema dostupnim informacijama, za 12 franšiza stiglo je više ponuda koje premašuju očekivane iznose, a cene bi trebalo da se kreću od 500 miliona dolara do više od milijardu dolara za londonsku franšizu. Bez obzira što Engleska i ne slovi baš za zemlju sa košarkaškim uspesima, po svoj prilici ova zemlja dobiće čak dva predstavnika u novoj ligi.

Kako pišu zapadni mediji, očekuje se da će mnoge pobedničke ponude doći od vlasnika fudbalskih klubova koji se takmiče u UEFA Ligi šampiona. Zamenik komesara NBA, Mark Tejtum (Mark Tatum), prošle nedelje razgovarao je sa visokim rukovodiocima Barselone, Real Madrida, Paris Saint-Germaina, Bajern Minhena i Milana.

London, Mančester, Rim, Atina, Istanbul i Lion takođe će dobiti stalne franšize, dok će preostala četiri mesta popuniti timovi koji se kvalifikuju kroz postojeću strukturu evropske košarke.

Prema dostupnim informacijama, za londonsku franšizu stiglo je nekoliko ponuda većih od milijardu dolara od poznatih investitora, među kojima su bivši predsednik kluba Chelsea, Tod Boeli (Todd Boehly), konzorcijum u kojem učestvuju bivši predsednik kluba Tottenham, Danijel Levi (Daniel Levy), i MSP Sports Capital, kao i saudijski Public Investment Fund.

Veruje se da je Buss Sports Capital, američka investiciona grupa koja je ranije ove godine prodala svoj udeo od 17,8 odsto u klubu Los Angeles Lakers investitoru Džošui Kušneru (Joshua Kushner), dostavila ponudu za franšizu u Mančesteru. Međutim, City Football Group (CFG) nije podneo ponudu, uprkos bliskim vezama sa NBA, koja je pristala da osnuje novu globalnu akademiju u Abu Dabiju u okviru partnerstva vrednog 300 miliona dolara.

Iako NBA nije odredila rok, prema dostupnim informacijama, nada se da će imena vlasnika novih franšiza objaviti kasnije ove godine, piše londonski Guardian.

„Imamo investitore koji raspolažu značajnim kapitalom i ne poseduju nijednu košarkašku franšizu, ali žele da uđu u košarku“, rekao je Tejtum. Ponude su podneli i postojeći košarkaški klubovi, a imamo i fudbalske klubove – neke koji već imaju svoje košarkaške timove i neke koji ih nemaju, ali žele da se uključe u košarku.“

Visina ponuda pokazuje da je NBA uspela da pridobije neke od najvećih evropskih fudbalskih klubova i moćne američke institucionalne investitore, ali i dalje nailazi na otpor unutar košarke.

Evroliga za sada – protiv

Na sastanku održanom na jezeru Komo, klubovi Evrolige glasali su za odbacivanje prvobitne ponude NBA za ulaganje i odlučili da nastave sa svojim planovima za proširenje sa 20 na 24 kluba. Ipak, izvori iz NBA insistiraju da će se razgovori nastaviti.

„Naša vizija za košarku jeste da uključimo sve – Evroligu, nadležnu organizaciju FIBA i klubove – kako bismo preoblikovali evropsku košarkašku scenu“, rekao je Mark Tejtum. „Jedna od stvari koje smo naučili iz evropskog fudbala jeste snaga piramidalnog sistema. U fudbalu svaki klub razume jasan put do takmičenja na najvišem nivou. To u košarci ne postoji.“

NBA je tokom leta odlučila da traži partnerstvo sa Evroligom umesto da samostalno pokrene projekat, opredelivši se za hibridni model koji objedinjuje evropsku i severnoameričku sportsku kulturu.

Kako se dobijaju dodatne “ulaznice”?

U strukturi koja podseća na kontroverznu i brzo napuštenu evropsku fudbalsku Superligu (ESL), NBA Europe imaće 12 stalnih članova, dok će četiri privremena člana biti primana svake godine.

Iako sistem ulaska u ligu tek treba da bude potvrđen, izvori iz NBA navode da će postojati dva puta: preko dva najbolje plasirana tima iz novog evropskog takmičenja drugog ranga pod nazivom Basketball Champions League i preko dva finalista zasebnog turnira namenjenog svim prvacima nacionalnih liga u Evropi.

Kao dodatni podsticaj napredovanju kroz sistem takmičenja, najbolje plasirani klub bez stalne franšize koji se domogne plej-ofa na kraju sezone zadržao bi mesto u ligi NBA Europe i naredne sezone. Preostala tri kluba vratila bi se u plej-in takmičenje, pa bi se sastav učesnika izvan 12 stalnih članova verovatno redovno menjao.

Naravno, u tako osmišljenom sistemu, eventualno učešče Partizana ili Crvene zvezde u “evropskoj NBA ligi” svakako bi mnogo realnije došlo kroz takmičarsko nadmetanje za pomenute “privremene” ulaznice nego putem finansijskog apliciranja za stalno mesto.

Cifra od 500 do hiljadu miliona evra nije mala ni za razvijena tržišta, a teško da će najveća dva domaća košarkaška kluba preko noći uspeti da privuku strane investitore te veličine (dodatno je pitanje i da li bi im država to dozvolila).

Podsetimo, Evroliga je osnovana 2001. godine, nakon što su se dve rivalske lige, od kojih je jednu vodila FIBA, tokom jedne sezone nadmetale za prevlast. Liga je u sezoni 2025/26. proširena na 20 timova, a sedam klubova obezbedilo je učešće preko domaćih liga ili putem pozivnice.

Sutra: Senka sumnje nad šest trofeja Pepa Gvardiole