Inflatorni pritisci bi uskoro mogli da popuste

Još uvek veliki broj zapadnih ekonomista veruje da će inflatorni šok brzo izbledeti, kako se blokade u lancima snabdevanja smanjuju, a troškovi energije stabilizuju. Ima i onih koji upozoravaju da su centralne banke u opasnosti da naprave veliku grešku suviše agresivnim podizanjem kamatnih stopa, čak i kada pritisci na cene pokazuju znake vrhunca.

Sa inflacijom koja sada prelazi osam odsto u evrozoni, očekuje se da će ostati iznad tog nivoa u Sjedinjenim Američkim Državama kada podaci za maj budu objavljeni u petak.

Centralne banke tvrde da mogu da povećaju kamatne stope tempom koji omogućava njihovim ekonomijama da postignu ono što je poznato kao „meko sletanje“. Skeptici kažu da će preterano zategnuti svoju ekonomiju i dovesti je u recesiju, a zbog toga će inflacija verovatno ponovo premašiti ciljeve.

Primeri iz bliže prošlosti potkrepljuju teoriju o približavanju zoni recesije. Kako podseća Bloomberg, Evropska centralna banka je 2011. godine podigla troškove pozajmljivanja da bi bila primorana da ih poništi kasnije iste godine, dok je Banka Japana 2006. podigla stope i morala da povuče taj potez 2008. godine.

Stalne blokade lanca snabdevanja navele su trgovce na malo da pune zalihe robom koja im je potrebna kako bi se uverili da mogu da zadovolje potražnju. Uz znakove da su potrošači sve oprezniji kako kamatne stope rastu, to sada ostavlja previše robe koja će dodati pritisak na smanjivanje cena.

Zalihe su porasle za 44,8 milijardi dolara, ili 26 odsto, za preduzeća sa S&P indeksom potrošača koja imaju tržišnu vrednost od najmanje milijardu dolara, prema podacima koje je prikupio Bloomberg krajem maja. Ekonomisti kompanije Morgan Stanley upozoravaju da raste rizik od prezasićenosti zalihama, posebno u sektorima kao što su diskreciona roba potrošača i tehnološka roba.

Cene nekretnina su porasle u mnogim zemljama tokom pandemije, delimično zahvaljujući tome što su centralne banke smanjile kamatne stope na istorijski minimum i upumpale novac u svoje ekonomije kvantitativnim popuštanjem. Iako cene nekretnina nisu uvek uključene u inflacione korpe, troškovi zakupa često odražavaju istu dinamiku.

Kako je inflacija skočila 2021. godine, troškovi zaduživanja su počeli da rastu da bi je ukrotili. Sada postoje znaci da se cene nekretnina na većini tržišta hlade. Globalni rast realnih cena nekretnina usporio je na godišnju stopu od 4,6 odsto u poslednjem kvartalu 2021. godine, u odnosu na 5,4 odsto u prethodna tri meseca, prema podacima Banke za međunarodna poravnanja.

U realnom smislu, ona procenjuje da svetske cene nekretnina premašuju njihove prosečne nivoe neposredno posle globalne finansijske krize za 27 odsto, što sugeriše dosta prostora za korekciju. Kako kamatne stope rastu, raste i teret otplate za potrošače.

Usporavanje u Kini, delimično podstaknuto novim Covid-19 restrikcijama, biće deflatorni šok za potražnju širom globalne ekonomije. Najverovatnije će se prikazati u cenama robe, pošto se kineske kupovine svega, od industrijskih metala do poljoprivrednih proizvoda i energije, smanjuju.

Bloomberg Economics izračunava da usporavanje kineske industrijske proizvodnje od jednog procentnog poena može smanjiti globalne cene nafte za čak pet procentnih poena. Kina je najveći svetski kupac rude gvožđa i činila je 40 odsto svetske potražnje za bakrom u 2020. godini i čak 30 odsto za niklom, cinkom i kalajem.

„Očekujem da će se svet vratiti od istorijske inflacije ka dezinflatornim i deflatornim pritiscima“, rekao je Takahide Kiuči (Takahide Kiuchi), ekonomista istraživačkog instituta Nomura u Tokiju i bivši član odbora Banke Japana. „Inflacija će se smanjiti na račun pooštravanja monetarne politike i ekonomskog usporavanja. Trend cena će na kraju biti diktiran potencijalnom globalnom stopom rasta, koja slabi zbog pandemije i situacije u Ukrajini.“

Ekonomisti sa Peterson instituta za međunarodnu ekonomiju identifikovali su promenu u dugoročnim inflatornim očekivanjima, delimično zbog bolje politike centralne banke (Federalnih rezervi), kao jedan od razloga zašto su cene u Sjedinjenim Američkim Državama ostale niske tokom većeg dela tog perioda.

„Javnost je očekivala da će se inflacija, čak i ako je kratkoročno podstaknuta šokovima, dugoročno vratiti na nizak, normalan nivo“, napisali su oni. „To očekivanje je, zauzvrat, gotovo sigurno pomoglo stabilizaciji stvarne inflacije. I primetili su da čak i nakon godinu dana rasta cena, dugoročna inflaciona očekivanja nisu mnogo veća nego što su bila pre deceniju.

U međuvremenu, investitori u obveznice su poslednjih nedelja smanjivali svoja inflaciona očekivanja.

Trenutni skok inflacije delimično je uvećan onim što je poznato kao efekat bazne godine. U suštini, inflacija je bila visoka kada su međugodišnje promene cena merene u odnosu na vreme ranije u pandemiji kada su ekonomije zastale i troškovi opali. Ali uskoro će se umesto toga meriti u odnosu na trenutni povišeni nivo cena – tako da će se deo tog efekta obrnuti.

Regioni poput Evrope koji se oslanjaju na uvoznu energiju mogli bi da dožive veći pad inflacije od drugih ako bi se cena goriva poput nafte i gasa brzo ohladila.

„Cene roba će početi da se povlače“, rekla je Prijanka Kišora (Priyanka Kishore) iz Oxford Economics. „One će ostati visoke po istorijskim standardima, ali malo je verovatno da će nastaviti da se penju.” Ona očekuje da će do sredine 2023. cene hrane i energenata pasti za 10 odsto do 15 odsto u odnosu na godinu ranije, što će pomoći da se smanji ukupna inflacija.