Investitori povećavaju broj hotela i soba, kriza posustaje

Hotelijerstvo u Evropi i širom sveta prošle godine je počelo da se oporavlja, nakon što je tokom pandemije preživelo „mračan“ period, i da teži povratku u velikom stilu, što se ogleda u popunjenosti kapaciteta i novim hotelima.

Da se radi na ulaganju u ovaj sektor govori i podatak da je tokom 2024. godine planirana izgradnja 330 novih hotela i 44.000 soba širom Evrope, pokazala je analiza stručnjaka iz kompanije Lodging Econometrics (LE). Kompanija je saopštila da je 128 novih hotela sa oko 17.000 soba otvoreno tokom prve polovine godine, a još 202 objekta i 27.000 soba bi trebalo da bude otvoreno od jula do kraja decembra.

Ovi brojevi su slični prethodnoj proceni LE koju su dali u maju, s tim da je ukupan broj novih soba u Evropi ove godine sada nešto manji u odnosu na prethodnu procenu od 45.000 soba, piše Business Travel News Europe.

LE je saopštio da je ukupan broj hotelskih projekata koji su u toku – 1.680, što bi značilo ukupno 250.000 soba, ako se svi nastave. Ovo uključuje rekordno visok nivo za projekte renoviranja i konverzije u Evropi, sa ukupno 825 objekata, odnosno 95.500 soba.

Velika Britanija nastavlja svoju dominaciju u Evropi sa 306 projekata i 43.500 soba – daleko ispred Nemačke (178 projekata), Francuske (120), Turske (117) i Portugala (114). Nije iznenađujuće da je London najveći grad za nove hotele sa 76 projekata i skoro 15.000 soba u planu, a slede Istanbul (50 hotela), Lisabon (36), Dablin (26) i Diseldorf (24).

Trenutno LE predviđa još veći broj otvaranja hotela u Evropi u naredne dve godine: 368 objekata i 52.800 soba u 2025. godini, a zatim 427 hotela i 59.600 soba u 2026.

Grčka – top destinacija za hotelske investicije u Evropi

Sa svojim pejzažima koji oduzimaju dah, bogatim kulturnim nasleđem i strateškom lokacijom za poslovanje, Grčka je postala magnet za međunarodne investitore koji traže unosne mogućnosti u sektoru ugostiteljstva. Izveštaji iz prvog polugodišta 2024. ukazuju na značajan porast vrednosti hotelskih investicija u Grčkoj, označavajući je kao jednu od vodećih evropskih zemalja u ovom sektoru.

Prema pisanju grčkih medija, vrednost hotelskih investicija u ovoj zemlji porasla je na tri milijarde evra u 2023. godini, što predstavlja povećanje od 23 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ovaj rast se pripisuje snažnom turističkom sektoru koji je konstantno privlačio veliki broj posetilaca, povećavajući potražnju za kvalitetnim smeštajem.

Komparativno, Grčka nadmašuje mnoge svoje evropske kolege u privlačenju stranih investicija u razvoj svoje ugostiteljske industrije. Zemlje poput Španije i Italije, iako tradicionalno jake u turizmu, beleže sporiji rast u hotelskim investicijama – posebno stranog kapitala.  

Prema Helenskoj hotelskoj komori, ulaganja u grčki ugostiteljski sektor premašila su 1,5 milijardi evra u 2022. godini, što odražava snažan oporavak i rast nakon pandemije. Ovaj zamah se nastavio sa stalnom godišnjom stopom rasta od 10 do 15 odsto u hotelskim investicijama u proteklih pet godina.

Program Zlatne vize za Grčku postao je ključni element u podsticanju investicija u ugostiteljskom sektoru. Ovaj program nudi boravak građanima izvan EU koji ulože najmanje 250.000 evra u grčke nekretnine, uključujući ugostiteljski sektor. Međutim, za potencijalne investitore je ključno da reaguju brzo, jer će cena investicije porasti na minimum 800.000 evra do kraja ove godine.

Hotelijeri podigli cene smeštaja, gostima ne smeta  

Poređenje marta 2023. sa martom 2024. godine ukazuje na prosečno povećanje cene od osam odsto, uz stabilnu popunjenost. To znači da cene rastu brže od inflacije, a hotelski operateri guraju ovaj trend što je više moguće. Činjenica da popunjenost ne opada uprkos ovakvim poskupljenjima ukazuje na zdravo tržište sa solidnim performansama koje koristi investitorima, piše italijanski portal Courier Design.  

Prvi pogled na učinak u 2024. pokazuje da su u četiri glavna italijanska turistička grada – Rimu, Milanu, Firenci i Veneciji – lanci hotela zabeležili značajno povećanje prosečne cene od 2019. do 2023. godine, od 52 odsto. S druge strane, razlika u popunjenosti soba je samo tri procenta.

Rezultat je taj da je odnos između prosečne cene soba i popunjenosti, izražen indeksom RevPAR, doživeo značajan skok, uz rast prometa od 46 odsto. U suštini, tržište se više nego oporavilo od faze pandemije, sa zanimljivim dvocifrenim maržama rasta.

Što se tiče američke hotelske industrije ona sada zapošljava oko 1,9 miliona ljudi, što je 196.000 manje nego u februaru 2019, prema podacima Biroa za statistiku rada. Američki investitori polovinom ove godine imali su generalno pozitivan sentiment o hotelskom tržištu tokom 2024, pri čemu je polovina anketiranih planirala da poveća svoje hotelske investicije u očekivanju većeg ukupnog povrata i nižih cena.

Pri ulaganju su kao izazov istakli poteškoće u obezbeđenju i servisiranju duga.

„Očekujemo rast indeksa RevPAR od 3,1 odsto za urbane lokacije, poslovna i međunarodna putovanja. Takođe očekujemo da će stabilna potražnja za odmorom i skromni ADR dobici podržati rast RevPAR-a od 1,6 odsto na lokacijama za odmor“, nadaju su investitori.

Međutim, američki hotelijeri se trenutno suočavaju sa problemom koji verovatno nisu očekivali. Naime, u SAD štrajkuju sobarice, više od 10.000 njih u 25 hotelskih preduzeća širom Sjedinjenih Američkih Država protestuje zahtevajući veće plate, pravednije radne obaveze i poništavanje smanjenja osoblja iz ere pandemije.

Skoro 90 odsto sobarica su žene, kaže savezna statistika. To je radna snaga koju u velikoj meri čine obojene žene, od kojih su mnoge imigrantkinje, i koja sistematski izbegava starije, navodi „Unite Here“.

Predsednica sindikata Gven Mils kaže da su štrajkovi deo dugogodišnje borbe da plate uslužnih radnica  kojima one izdržavaju porodice, budu u rangu sa delatnostima u kojima tradicionalno dominiraju muškarci.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Hoteli „protiv“ stanova: Koja investicija se više isplati?