Jača uticaj kineskih banaka na tržištu Rusije

Uporedo sa povlačenjem zapadnih banaka iz Rusije zbog napada te zemlje na susednu Ukrajinu, kineske banke su pojačale svoje učešće i uveliko povećale iznos novca koji plasiraju u Rusiju.

Prema proračunima Kijevske škole ekonomije za list Financial Times, kineski krediti u ruskom bankarskom sektoru su do kraja marta 2023. godine učetvorostručeni.

Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC), Banka Kine, Kineska građevinska banka i Kineska poljoprivredna banka povećale su zajednički angažman u Rusiji za 2,2 milijarde američkih dolara za 14 meseci od početka agresije na Ukrajinu – na ukupno od 9,7 milijardi dolara, kako se može pročitati iz podataka ruske centralne banke. Samo na ICBC i Banku Kine, sudeći po ovim izjavama, otpada oko 8,8 milijardi dolara, piše Seebiz.

Kineski kreditori preuzeli su pozicije koje su ranije imale zapadne banke, koje zbog međunarodnih sankcija i pritisaka na Rusiju iz zemalja iz kojih dolaze, više ne „uslužuju“ finansijski.

„Krediti koje kineske banke daju ruskim bankama i kreditnim institucijama, gde juan u velikoj meri zauzima mesto dolara i evra, pokazuju da sankcije imaju efekta“, kaže Andrij Onoprijenko (Andrii Onopriienko), zamenik direktora za razvoj Kijevske škole Ekonomija, koji je takođe i prikupio podatke.

Neke evropske finansijske institucije su i dalje aktivni na ruskom tržištu. Na primer, austrijska Raiffeisen Bank. Strana banka sa najvećim učešćem u Rusiji povećala je aktivu za više od 40 odsto na 29,2 milijarde dolara do kraja marta ove godine. Od tada je ova austrijska banka smanjila ukupnu aktivu na 25,5 milijardi dolara, a trenutno, prema sopstvenim izjavama, ispituje mogućnosti potpunog povlačenja iz Rusije.

Aktivnosti četiri banke, koje su među najvećima u Kini, mogu se smatrati delom pokušaja Pekinga da uspostavi juan kao globalnu valutu, odnosno alternativu dolaru. Udeo juana u globalnom platnom prometu trenutno iznosi samo 2,5 odsto. Poređenja radi: prema SWIFT-u (Societi for Vorldvide Interbank Financial Telecommunication), udeo dolara je 39,4 odsto – a udeo evra je 35,8 odsto.

Poslovanje u Rusiji, ali u kineskoj valuti, očigledno je deo plana da se ograniči dominacija zapadnih valuta. Trgovina između Rusije i Kine prošle godine je dostigla rekordnih 185 milijardi dolara.