JEDINA VELIKA RASTUĆA EKONOMIJA PRAVI NOVI PLAN Ceo svet znatiželjno očekuje da sazna kuda ide Kina

Jedina zemlja iz G20 čijoj ekonomiji se predviđa rast u ovoj godini je Kina. Dva odsto rasta, koliko prognozira MMF deluje skromno za Kinu, ali u odnosu na ostatak sveta koji tone u recesiju i dalje izgleda nedostižno dobro.

Iako detalji kineskog ekonomskog plana za narednih pet godina nisu poznati javnosti, nema sumnje da će on biti ambiciozan kao i u prethodnih 40 godina. Nije tajna da Kina teži da postane najjača ekonomska sila sveta, a do tog cilja preostalo joj je još samo da pretekne SAD.

Pre pokretanja ekonomskih reformi i liberalizacije trgovine pre četiri decenije, Kina je vodila politiku koja je rezultirala siromašnom, stagnirajućom, centralno kontrolisanom, neefikasnom i izolovanom ekonomijom. U međuvremenu to se promenilo i danas se naziva – socijalizam sa kineskim karakteristikama.

Od otvaranja za spoljnu trgovinu i investicije i sprovođenja reformi slobodnog tržišta 1979. godine, prosečni realni godišnji rast BDP Kine do 2018. godine bio je 9,5 odsto. Takav tempo rasta omogućio je Kini da udvostručuje BDP svakih osam godina, u proseku, što je između ostalog doprinelo da se 800 miliona ljudi izvuče iz siromaštva. Podsetimo, krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kineska ekonomija bila je slabija od italijanske.

Svetska banka opisala je to kao „najbrže održivo širenje velike ekonomije u istoriji“. Kina je postala najveći proizvođač i trgovac robom i poseduje najveće devizne rezerve, što ju je učinilo najvećim trgovinskim partnerom SAD. Kina je takođe najveći inostrani vlasnik američkih hartija od vrednosti, koje pomažu u finansiranju američkog duga i održavanju niske kamatne stope u SAD.

Ono što je nekada bilo partnerstvo, pretvorilo se najblaže rečeno u rivalstvo dve najveće ekonomske sile u svetu. Odnose Vašingtona i Pekinga u poslednje dve godine obeležio je trgovinski rat, a pandemija korona virusa pojačala je tenzije i zaoštrila međusobnu retoriku.

Robert O Brajen (Robert O’Brien) savetnik za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) poručio je nedavno da je Kina „najveća pretnja u 21. veku“, jer nastoji „da ukrade“ istraživačka znanja o vakcini protiv Covid-19. Posebno je naglasio da Kina namerava da „monopolizuje svaku važnu industriju u 21. veku“.

Na tekućoj, Petoj plenarnoj sednici Centralnog komiteta Komunističke partije Kine biće definisani predlozi i ciljevi za period 2021-2025, a u šturim izveštajima kineskih medija navodi se da je ekonomija prioritetna tema zasedanja. Šef partije, kineski predsednik Si Đinping ocenio je da su ispunjeni ključni strateški ciljevi prethodnog petogodišnjeg plana.

Tokom poslednjih pet godina kineska ekonomija postala je bogatija za oko 15.000 milijardi dolara, sa BDP po glavi stanovnika višim od 10.000 dolara i udelom 16,3 odsto u svetskoj ekonomiji 2019. godine, dok je 165 glavnih projekata potpuno realizovano.

Peking je nagovestio da će izoštriti fokus na ekonomski rast tako što će uključiti ciljeve za zaštitu životne sredine, razvijanje inovacija i samodovoljan razvoj u pogledu proizvodnje hrane, energije i mikročipova.

Ceo svet sa znatiželjom očekuje da sazna kuda ide Kina i šta je u njenom narednom petogodišnjem planu. Termin strategija „dvostruke cirkulacije“ koji je lansirao Si sugeriše verovatni smer kretanja Kine prema ekonomskoj samodovoljnosti.

Američki finansijski strateg Robert Lorens Kun (Robert Lawrence Kuhn) ocenio je za Kineski međunarodni radio (CRI) da se predstojeći, 14. po redu petogodišnji plan smatra kritičnim. Razlog za to je pandemija koja je umanjila obim međunarodne trgovine i učinila globalno okruženje promenljivim, što je povećalo osetljivost na rast Kine.

Kun veruje da će Plenum biti iskorišćen da pripremi zemlju za unutrašnje ekonomske izazove i rastuća neprijateljstva iz inostranstva. Takođe, on navodi da srednjoročna ekonomska strategija „vizija 2035“ opisuje napore Kine da postane potpuno modernizovana socijalistička nacija i vodeća svetska sila sredinom 21. veka.

Ono što bi Kinu trebalo da dovede do tog cilja su tehnološke inovacije. Decenije brzog ekonomskog rasta omogućile su Kini da investira u ključne oblasti koje pokreću inovacije, poput istraživanja i razvoja i stvaranja nove intelektualne svojine. Ulaganja Kine u istraživanja učetvorostučena su u odnosu na 1991. godinu, kada su iznosila 0,72 odsto BDP.

O visokim tehnologijama, inovacijama, razvoju veštačke inteligencije i borbi protiv siromaštva u Kini, čitajte OVDE.