Kako je dijamant postao najskuplji kamen na svetu?

Sezona praznika je period u kome prodaja nakita širom sveta raste. Tada juveliri pripremaju najbolje komade iz svojih kataloga za božićne i novogodišnje poklone, a u zapadnim zemljama jedan od dana kada beleže najveći promet je 14. februar, odnosno Dan zaljubljenih.

Među prodatim komadima nakita neretko se nađe i verenički prsten koji, kako red nalaže, mora koštati barem tri mesečne plate. Razlog visoke cene je dragi kamen koji krasi ovakvo prstenje – dijamant.

Nakit sa mineralom na bazi ugljenika dostiže milionske vrednosti, pa ulagači neretko odlučuju da otkupe dijamantske ogrlice, narukvice, minđuše, čak i vereničko prstenje, kao vid štednje. Međutim, kako i zašto je baš dijamant postao najskuplji kamen na svetu?

Drago i poludrago kamenje koristi se u izradi nakita već vekovima. Ipak, dijamant je popularnost koju danas uživa počeo da stiče 1947. godine, kada je britanska kompanija De Beers, specijalizovana za iskopavanje ovog dragog kamenja, pokrenula kampanju u kojoj su učestvovale tadašnje holivudske zvezde.

Iako je kompanija De Beers stvarala sopstveno tržište još od 1888. vršeći iskopavanja u Bocvani, Namibiji, Južnoj Africi i Kanadi, u vreme Velike depresije britansko preduzeće se nije moglo pohvaliti dobrom prodajom. Tako je 1938. godine firma unajmila marketinšku agenciju N.W. Ayer iz Filadelfije, čiji je zadatak bio da osmisli strategiju koja će dragi kamen učiniti privlačnim širem auditorijumu.

Plan agencije bio je da “stvori situaciju u kojoj će gotovo svaka osoba koja odluči da stupi u brak osećati da je neophodno da nabavi dijamantski prsten”, piše New York Times.

Koncept vereničkog prstena sa dijamantom datira, zapravo, još iz 15. veka, ali nije bio previše popularan. BBC navodi da je pre Drugog svetskog rata sa dijamantom izrađivano samo 10 odsto vereničkog prstenja. Kroz reklame u novinama i na radiju agencija iz Filadelfije je sve više skretala pažnju na dijamantsko prstenje, a onda je njen zaposleni Fransis Gereti osmislio danas dobro poznati slogan: “Dijamanti su večni.”

U tom periodu, muškarcima koji su planirali prosidbu kroz reklame je sugerisano da bi za prsten trebalo da potroše jednu mesečnu platu. Međutim, od osamdesetih godina prošlog veka jedna plata više nije bila dovoljna, a u okviru kampanje za promovisanje dijamantskog prstena pojavio se slogan: “Kako da vaše dve mesečne plate traju večno?”

Kako stvari stoje, cene se nisu tu zaustavile, pa danas važi pravilo da su za pravi verenički prsten potrebne tri mesečne plate. Na sajtu kompanije De Beers ovaj komad nakita se može kupiti po ceni između 2.375 i 211.500 dolara.

Realni razlozi za visoke cene

Ako se izuzmu marketinške kampanje koje su od polovine prošlog veka oruđe za napumpavanje vrednosti dijamanata, realni razlog za njihove visoke cene je to što je zaliha dragog kamenja najfinijeg kvaliteta veoma ograničena.

Osim toga, samo iskopavanje dijamanata podrazumeva velike investicije – od mehanizacije do plate za rudare i ostale zaposlene. Kako piše Rockher, na svetu trenutno postoje 53 komercijalna rudnika za iskopavanje ovog dragog kamena, a kompanije moraju da pretraže oko 250 tona kamena da bi došle do jednokaratnog dijamanta.

Većina dijamanata iskopanih širom sveta nije dovoljno dobrog kvaliteta da bi se koristila u nakitu. Prinosi na one koji jesu dobri su svega 30 odsto, odnosno nebrušeni dijamant od jednog karata daće obrađeni dragi kamen od jedne trećine karata.

Globalno tržište dijamanata

Trenutno, udeo Sjedinjenih Američkih Država u globalnoj potražnji za nakitom od prirodnih dijamanata veći je od 50 odsto, a prate ih Kina i Japan, čiji udeo u potražnji iznosi oko 11, odnosno pet odsto.

Globalna proizvodnja sirovih dijamanata se oporavlja nakon pada proizvodnje od 19,4 odsto, na 111,4 miliona karata u 2020. koji je izazvala pandemija, a kako procenjuje kompanija GlobalData, očekuje se da će u 2025. godini dostići 124,8 miliona karata.

Ipak, u periodu od novembra do decembra prošle godine u SAD je zabeležen pad prodaje nakita za 5,4 odsto, pokazuju podaci koje je objavila kompanija Mastercard SpendingPulse, a u trenutnoj ekonomskoj klimi ponovo se javlja pitanje da li ima smisla ulagati u dijamante.

Da li je dijamant dobra investicija?

Kako se navodi na sajtu kompanije Golden Space, investicioni dijamanti štite štednju od valutnih i ekonomskih rizika jer je njihova cena konstantna tokom godina, a nude i dobre povrate. To potvrđuje i podatak da su se u toku prve godine pandemije okruglo brušeni dijamanti u rasponu od jednog karata prodavali po prosečnoj ceni od 1.584 dolara. Taj broj se u 2021. godini povećao za 32,5 odsto, a potom za još sedam odsto u 2022. godini.

Ako se uzme u obzir da je na tržištu sve više dijamanata “iz laboratorije”, da kompanije kao što je De Beers marketinškim kampanjama povećavaju vrednost ovog dragog kamena, kao i da prilikom preprodaje dijamantski nakit gubi između 25 i 50 odsto, mnogi sumnjaju u vrednost ove investicije.

Kada se sve sabere, vrednost ulaganja u dijamante, baš kao i u veze čiji je simbol igrom slučaja postao, zavisi od toga da li ste spremni da investirate na duži rok.